Баук драхме над Европом

Грчка је чланица еврозоне у којој нико не размишља о напуштању или могућности да буде избачен, а уколико би се Грчка вратила на драхму и њени дугови били би претворени у ту валуту што не би било добро, сматрају саговорници Ока.

(Снимак "Ока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)  

"Тренутно је у Грчкој нека врста револуције, побуна против бриселских власти. Европске институције утврдиле су шта Грчка треба да уради да би добила помоћ, а онда се појавио покрет Сириза који има у програму укидање капитализма. Они нису за излазак из еврозоне, али неће ни да испуњавају услове који су им дати", каже Андреј Ивањи, уредник спољне рубрике у недељнику Време.

Економиста Малиша Ђукић сматра да је ситуација у Грчкој далеко од очекиване након уговора са европским институцијама и мера ММФ-а, Европске комисије и Централне банке. У Грчкој незапосленост и даље расте, а привредна активност се смањује.

"Стање је горе и ту је потреба за редефинисањем односа Европске уније и Грчке. У Европи се у последње време могу чути попустљиви тонови, предлози за одлагање рокова за враћање дугова", објашњава Ђукић.

Соња Сеизова, некадашња дописница из Атине, наглашава да новац којим је Европа помогла до Грчке није ни дошао.

"То су паре за грчке повериоце, за сервисирање кредита. Европске мере воде у рецесију и питање је да ли ће институције одустати или ће покушати да се уведу елементи развојне политике", додаје Сеизова.  

Сеизова објашњава да просечан Грк данас живи у атмосфери неизвесности, збуњености и панике. Кризу осећају сви, директно или индиректно.

"Грчко друштво је поларизовано. Види се да је политика ушла у породичне и пријатељске односе. Стари пријатељи више не разговарају јер имају супротстављена мишљења о исправној политици за излазак из кризе", каже Соња Сеизова.

Ништа мања збуњеност није ни у Бриселу у коме се о мерама штедње говори а правих резултата нема, додаје Андреј Ивањи.

"Да би систем институција Европске уније функционисао државе би морале да се одрекну једног дела свог суверенитета и да га пребаце на институције у Бриселу. Поларизација Европе је управо настала јер је Немачка инсистирала на свом систему штедње на који многе земље нису пристале", оцењује Ивањи.

Економиста Малиша Ђукић објашњава да би се многи проблеми избегли да су све државе чланице поштовале одредбе о задуживању предвиђене споразумом из Мастрихта.

"Пре глобалне кризе многе земље нису поштовале те критеријуме и план је био да се ефекти кризе из 2007. године ублаже појефтињењем новца и већим улагањима у државна предузећа. Очекивања су била да ће се из кризе изаћи најкасније 2009. што се није десило и страх од новог пропадања био је окидач за стварање дужничке кризе", каже Ђукић.

Проблема би било мање да су на почетку кризе успостаљена нова правила у Европи, сматра Ђукић, јер је сада тешко вратити се на прихватљив ниво задуживања.

Начин како се последице кризе решавају у Шпанији, Италији и сада у Грчкој, говори да Европа не жели никоме да препусти економије ових земаља, слажу се саговорници Ока. Новоизабрани премијери ових држава су проевропски, какав ће извесно бити и премијер Грчке.

О односу Грчке према Европи, а поготово Немачкој, више ће се видети на утакмици Европског првенства. Дуел Грка и Немаца биће више од игре, каже Андреј Ивањи, јер Грци ће играти за национални понос.