Продаја станова у сталном паду

Према подацима Националне корпорације за осигурање кредита и Пореске управе, продаја некретнина у Србији у последње три године бележи пад, који се наставља и у овој години. Цене станова пале су за трећину.

Продаја у Београду пала је 30 одсто, а у неким градовима у Србији и до 50 одсто. Све мање се гради, а због мале куповне моћи, лоше понуде станова и све скупљих кредита, очекује се да ће се тај тренд наставити.

Од 2008. године када је у Србији укупно продато 58.500 станова и кућа, од чега готово половина у Београду, бележи се све мањи промет некретнина. Прошле године продато је готово за трећину мање станова и кућа него 2008.

"Када смо радили полугодишњи извештај о раду пореске управе, запазили смо да је број продатих станова од јануара до 31. маја, мањи од броја у истом периоду прошле године, а у 90 одсто случајева показало се да су уговорене цене ниже од процењене тржишне вредности коју изврши пореска управа", каже Славица Арсић из Пореске управе.

Просечна цена квадратног метра стана купљеног на кредит у Београду 2007. године била је 1.100 евра, 2008. 1.500 евра, 2011. године 1.300 евра. Док су цене некретнина у свету због кризе падале и више од 50 одсто, у Србији и поред пада продаје, цене су још увек веће него 2007. године. С друге стране, у мањим местима у Србији станови се могу наћи и за 500 евра по квадрату.

"Реална извођачка цена са свим инсталацијама метар од објекта креће се од 350 до 450 евра по квадрату. Сва друга надоградња од земљишта, разних комуналних такси и разних дажбина које локална самоуправе и градовима сами разрезују, далеко премашује извођачку цену", каже Горан Родић из Одбора за грађевинарство Привредне коморе Србије.

"Невероватно да према подацима Републичког завода за статистику, цена изградње у Београду јесте три пута већа него рецимо у Нишу или у неким мањим местима у Србији. С обзиром на то да је реч о једној држави, ти трошкови морају бири усклађени", сматра Данијела Илић из Националног удружења проценитеља Србије.

Због све мање продаје мање се гради и све више грађевинаца је без посла. Наиме, у српској грађевинској оперативи радило је 120.000 радника, а сада их је мање од 70.000.