Поглед у небо или полиса осигурања

Иако у Србији два милиона људи живи од пољопривреде и има 450.000 регистрованих газдинстава, веома је мало оних који усеве, плодове или животиње осигуравају. Званичних података нема, али се процењује да то чини три процента оних који су регистровани и да је осигурано само осам одсто обрадивог земљишта.

Како би подстакла осигурање у пољопривреди, држава произвођачима враћа 40 одсто новца уложеног у осигурање.

Ратар Милан Николић обрађује 300 хектара. Производи пшеницу, кукуруз, шећерну репу и сунцокрет. За осигурање усева од града и олује ове године издвојио је 400.000 динара.

Николић каже да на ту количину земље то није толико много. "Није ми велика цифра, али ако град потуче то је штета у милионима, није у хиљадама", рекао је Николић.

Иако се на осигурање углавном одлучују велики произвођачи, Стеван Стајић и Живан Антоновић доказују да полисе купују и они који раде мање површине. За то издвајају око 2.500 динара по хектару.

Ставан Стајић каже да од када су пре пар година "прошли без ичега", од тада осигуравају њиве. 

"Сваке године осигуравам пшеницу, сунцокрет и лубенице. Те културе осигуравам зато што највише штете дође ако пада град", каже Живан Антоновић.

Због несугласица око процене штете, али и неизвесности у производњи и продаји робе, Иштван Вереш је пре две године престао да осигурава своје имање, иако ради 600 хектара земље.

Иштван Вереш каже да је цена сунцокрета прошле године у односу на претпрошлу годину пала за 10 динара. "Ти нестабилни услови нас терају да покушамо да редукујемо одређене трошкове које сматрамо да нису најбитнији", каже Вереш.

Стручњаци објашњавају да су хабање машина приликом вршења или непокупљена летина на њиви већи губитак од трошка осигурања, поготово што и држава субвенционише део. Са тим произвођаче свакодневно упознају пољопривредни саветодавци.

Предраг Марјански из Пољопривредне стручне службе у Зрењанину каже да ратари саслушају, сами кажу да није скупо, међутим, на крају не оду до осигуравајућег друштва да осигурају усеве.

За разлику од пољопривредника у развијеним земљама, произвођачи у Србији се и даље радије ослањају на гледање у небо, него на полису осигурања. Да би се то променило потребно је, пре свега, информисати произвођаче о предностима осигурања.

Постоји и предлог да се измени закон, па да се уместо добровољног уведе обавезно осигурање у пољопривреди.

"Тренутно у Србији се од поплаве осигурава пољопривредни произвођач поред реке, од града се осигурава онај ко се налази у подручју које је често под градом. То значајно подиже премије", каже Владан Манић из Удружења осигуравача Србије.

И док се у Србији осигурава само три одсто регистрованих газдинстава, у Француској то чини 77, а у Аустрији чак 90 одсто њих. Стручњаци упозоравају да је важно да пољопривредници купе полисе, јер је нереално очекивати да се штете исплаћују из буџета, поготово ако се зна да је рупа у њему све већа.