Како стабилизовати динар?

Србија има привредне потенцијале за привлачење више девиза у земљу, као што постоје и извори за њихов увећани прилив у земљу, што би допринело стабилизацији домаће валуте и курса, сматрају економисти.

Професор на Факултету за економију, финансије и администрацију Небојша Савић рекао је за Танјуг да су четири главна извора већег прилива девиза: девизне дознаке, повећање извоза, стране директне инвестиције и приватизација.

Нема друге алтернативе, осим да вам неко поклони паре, рекао је Савић који не сврстава концесију, јавно-приватно партнерство или неку врсту улагања у истраживања рудног богатства, као извор додатних девизних прихода.

"Уколико можемо да повећамо прилив страних директних инвестиција, девизне дознаке, извоз и ако нешто у приватизацији можемо да урадимо, биће добро и све то је у збиру оно што можемо. Нема другог решења", каже Савић.

Професор Савић је истакао како "најквалитетнији и најстабилнији извор представља извоз, док је приватизација добра, али само на кратак рок".

Савић није дао прецизан одговор на питање који би од великих јавних система могао у Србији да буде приватизован и да ли постоји банка која би могла да буде продата, али је истакао да није решење ни продати домаћу банку, узети девизе и затим тај новац поделити на исплату плата.

"Прича се стално своди на то да више трошимо него што зарађујемо. Ми морамо да почнемо да радимо. Наш проблем је велика потрошња и Србија мора да се коначно суочи са тим да не може да троши оно што није зарадила", нагласио је Савић.

Председник Управног одбора "Сосијете женерал банке" Горан Питић рекао је у изјави Танјугу да је период политичке неизвесности утицао на слабљење домаће валуте, те да ће формирање нове владе и долазак Међународног монетарног фонда (ММФ) променити ту ситуацију.

Питић некадашњи министар у влади Србије задужен за међународне економске односе, истакао је како прилив иностраног капитала није ишао потребном динамиком да би било обезбеђено више средстава за одржавање стабилности па је видљиво да су два институционална сегмента важна за дугорочну стабилност курса.

Прва институционална претпоставка је формирање владе која би се определила за озбиљнији реформски процес, што би био сигнал који би Народној банци Србије помогао да смањи интеревенције на девизном тржишту, а инвеститори охрабрили да дођу у Србију.

Наставак аранжмана са ММФ-ом је такође важан сегмент, навео је Питић.

Питић је констатовао да није реално очекивати велике приватизације у наредном периоду, имајући у виду понуду фирми за које би странци били заинтересовани.

"То би можда био један део телекомуникација, сегмент осигуравајућих кућа, банке или неки увек атрактивни ресурси. Мислим да постоји заинтересованост за реализацију гринфилд инвестиција, а ту треба пре свега рачунати на извоз "Фијата". То може довести до озбиљног прилива девиза", нагласио је Питић.

Очекивања су, по Питићу, и да пројекти у сектору енергетике дају допринос у побољшању платног биланса земље, а евентуално импулс могу да пруже у неке компаније које би постале стратешки партнери домаћим фирмама у реструктурирању.

"То нису превелики приливи, али када се посматра више тих сегмената може се доћи до неке веће суме," приметио је Питић.

Питић такође сматра како су највећи ресурс у Србији уштеде у јавном сектору.

"Огроман 'резервоар' се налази у државном систему, од јавних набавки, до повећања ефикасности јавних предузећа. Све је то трошак државних пара које су могле продуктивније да се употребе", закључио је Питић.