Читај ми!

Костолац учи од Ватенфала

Немачки стручњаци из рудокопа Ватенфал помажу Костолцу да рационалније послује, а група радника Костолца била је на обуци у немачким рудницима. Производња угља и рад термоелектрана у Костолцу може знатно да се унапреди, тврде немачки стручњаци.

Упоредо са започетим инвестицијама, у Костолачким термоелектранама и рудницима раде на смањењу трошкова. У томе им помаже једна од најбољих европских компанија Ватенфал, која у Немачкој има скорио исту производњу угља, али ради много ефикасније.

Површински коп Јеншвалд, један је од пет рудника у околини града Котбуса, недалеко од Берлина. Радници Костолца, укључени у две смене, са немачким колегама прошли су читав процес производње.

"Мислим да је добро да све виде, практично се укључе у процес рада и добију информације, понешто ново науче како се то овде ради, па да, ако то могу, примене у свом руднику", каже Томас Зур из Ватенфала.

Угаљ има исту калоријску вредност као костолачки, а технологија производње је слична. Међутим, разлике су брзо уочене.

"Исти је багер само је разлика у кофицама - овде су затворене, а код нас су кофице са ланцима. Овде је предност то што ове затворене кофице имају повећану запремину тако да самим тим багер има већи капацитет откопавања", каже Александар Пантић из костолачких рудника.

"Они копају у много бољим условима него ми. Одводњавање им је на јако високом нивоу тако да имају суве етаже, што код нас није случај", каже Срђан Милошевић из Костолца.

Специфичност производње у Немачкој је и то да се не праве залихе, ни у термоелектрани, ни у руднику. На депонијама угља има тек за 24 сата. Код нас се залихе праве за најмање месец дана.

За залихама нема потребе, јер је начин одржавања машина унапређен, па кварова и застоја производње готово да нема. Оно што свакако треба применити јесте и организација рада и регулисан систем одводњавања подземних вода, што је на нашим коповима основни проблем.

У Костолацу кажу да им управо треба то искуство немачког копа. "Све то за последицу треба да има више произведеног угља и откривке уз мање финансијских средстава, што је основни циљ пројекта. Пројекат је веома сложен", каже Драган Јовановић, генерални директор Термоелектрана и копова Костолац.

Немачки партнер је већ боравио у Србији. У поређењу са њиховим копом наш рудник има предности које нису искоришћене. У Јеншвилду копају 10 кубних метара јаловине да би добили тону угља, у Костолцу је однос четири према један.

"Оно што смо видели је да је у протеклих 10 година доста урађено, али могло би много више да се побољша, како би се трошкови смањили. Коп Дрмно могао би да буде водећи коп на Балкану", каже Ханс Урлих из Ватенфала.

У Ватенфалу најављују наставак размене искустава кроз радионице и у Србији и у Немачкој. Формиране су радне групе за све делове процеса рада. Ефекте смањења трошкова кроз овај пројекат сарадње у Костолцу очекују већ за три године.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
10° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи