Евро јачи од динаризације

Према рачуницама Народне банке Србије, протеклих година динарска штедња је исплативија од девизне. Међутим, ових дана банке нуде неуобичајено више камате на орочену девизну штедњу, иако није недеља штедње. Отуда и промене у политици штедње.

Та штедња достигла је седам милијарди евра и од Нове године већа је за готово седам одсто. Динарска чини тек нешто мање од четири одсто укупне штедње, што говори да грађани још не верују потпуно у динар, упркос томе што су Влада и НБС договориле "динаризацију" финансијског система, како би вратиле поверење у домаћу валуту.

"Ако посматрамо шта је исплативије, динарска или штедња у еврима, све зависи од периода до периода у коме се посматра, и свакако да курс евра игра значајну улогу", каже Александар Чортан из Алфа банке.

Према неким рачуницама, управо курсне разлике за период орочења улога од шест месеци учиниле су да и приход од камате на девизе буде дупло већи од динарског.

Да је неко пре пола године орочио 100 хиљада динара, добио би камату од око шест одсто или 6.000 динара. Међутим да је неко имао хиљаду евра који су тада вредели 103 хиљаде динара, крајем априла уз камату макар и два одсто прерачунато у динаре имао би око 115 хиљада динара јер је динар у међувремену изгубио 10 одсто вредности.

Један од разлога зашто банке нуде повољне камате на девизну штедњу јесте недостатак девиза. Други разлог је што је највећи број штедних улога орочен на шест месеци и управо тај рок сада истиче. Трећи разлог је што нема довољно квалитетних клијента који би направили тражњу за динарима који би обрнули тај новац.

Иако се држава труди да креира динарску тражњу при кредитирању она је и даље ограничена, јер су људи боје да се задужују у ситуацији када им посао није сигуран.

Петар Груљић из Фолкс банке каже да ће у ситуацији када човек може да рачуна да ће имати посао наредне две-три године лакше узимати кредите и друге позајмице.

"Банке не могу ту пуно да ураде. Мислим да је палета производа, пре свега кредити за физичка лица и фирме, попуњена и врло мало се ту може додати нечег новог", каже Груљић. 

Протеклих дана Народна банка је смањила и обавезну резерву на девизне улоге чиме је делимично ублажила тражњу за девизама.

"То је највероватније судбина меке валуте, као што је динар, да када размишљамо на дужи рок када смо инвестиционо оријентисани, онда све калкулације правимо у еврима и тако ће бити све док наша привреда не поправи перформансе - подигне конкурентност и оздрави реални сектор", каже Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије.

Поједини економисти процењују да динар неће моћи да потисне евро све док не будемо могли да подижемо дугорочне стамбене кредите у динарима или будемо имали орочене динарске улоге бар на пет година.