Ћирић: Подстицати инвеститоре

У Србији је, у протеклих десет година, од 2001. до 2011. године инвестирано укупно 17 милијарди евра страних директних инвестиција, од чега су нето инвестиције 15,1 милијарду евра, истакнуто је на промоцији едиције о страним инвестицијама у Србији.

Министар економије Небојша Ћирић подсетио је да је Србија прошле године са инвестицијама од 2,2 милијарде евра била лидер у региону, а да се тај ниво прилива страних инвестиција очекује и у 2012. години.

Како је Ћирић нагласио, у периоду од 2001. до 2008. године, највише новца је стизало од приватизација који се користио за финансирање јавне потрошње, а не развојних пројеката.

Од 2008. године, како је министар објаснио, инвестиције су углавном усмерене у извозно оријентисану производњу, којој је циљ привредни раст и отварање нових радних места.

Ћирић је нагласио да је Србија доста урадила на унапређењу инвестиционе климе, али још доста треба да се учини, као што је поједностављивање процедура и смањење пореза на рад.

Он је рекао да и наредна влада треба да задржи постојећи систем подстицања за инвеститоре, а да је међу главним предностима Србије као инвестиционе дестинације квалификована и квалитетна, а не јефтина радна снага.

Према подацима едиције ''Стране директне инвестиције у Србији од 2001. до 2011. године'' коју је објавила Бизнис инфо група, од укупних инвестиције у Србији у том периоду, око 15 одсто биле су гринфилд инвестиције, док се остатак односи на приватизацију.

Немачка је на првом месту са око 1,5 млијарду евра инвестција, ако се изузме куповина домаћих оператера мобилне телефоније од стране норвешког "Теленора" и аутријског "Випа".

Што се тиче страних директних инвестиција бивших социјалистички земаља, оне су биле занемарљиве и углавном везане за спорне случајеве, све док руски "Гаспром" није купио "НИС" крајем 2008. године.

Стране директне инвестиције су просечно сваке године износиле око 286 евра по становнику.

Како је истакнуто, износ укупних инвестиција није био довољан за опоравак привреде посебно индустрије, јер је више од трећине или око 5,2 милијарде евра у протеклих десет година било усмерено у секторе неразмењивих добара као што су трговина, финансије, телекомуникације.

Потпредседник америчке Привредне коморе у Србији Зоран Петровић рекао је да је додељивање Србији статуса кандидата за чланство у ЕУ добар сигнал за стране инвеститоре, али да треба радити на унапређењу пословног амбијента и очувању макроеконосмке стабилности.

Петровић је додао да је доста урађено, али не и довољно тако да треба спровести структурне реформе, наставити аранжман са Међународним монетарним фондом, донети закон о радним односима, што се очекује од нове владе.

Едиције ''Стране директне инвестиције у Србији од 2001. до 2011. године'' поред детаљних података о страних инвестицијама по делатностима, гранама и групацијама, садржи све информације о правним и другим условима за страна улагања и компаративним предностима Србије, због чега се може назвати водичем за садашње и будуће инвеститоре.

Уредник Едиције је Биљана Степановић директорка Бизнис инфо групе, а аутор анализа је Иле Ковачевић, главни и одговорни уредника часописа Преглед-Република Србија.