Буџетска штедња зауздава јавни дуг

Саветник премијера Србије Јуриј Бајец указује да би, иако Србија формално није у кризи јавног дуга, од Нове године Влада требало да донесе програм мера којима би се јавни дуг држао под контролом.

"Србија формално није у кризи јавног дуга, с обзиром на то да се држи те границе али не сме да дозволи, и то је важан тест за државу, да тај дуг пређе ограничење кроз конципирање републичког буџета за наредну годину, али и доношење програма економске политике пре избора", рекао је новинарима Бајец.

Бајец истиче да ће вероватно бити потребне уштеде у јавним расходима да би граница јавног дуга остала на задатом нивоу.

Способност државе да одржи ниво јавног дуга је веома важна, наглашава Бајец и наводи да би, у супротном, могао бити угрожен њен кредибилитет. Тиме би било доведено у питање функционисање аранжмана са ММФ-ом, али и будуће задуживање државе, с обзиром на то да би цена тог задуживања вероватно порасла.

Бајец је навео да су захтеви неких привредника да се јавни дуг повећа на 60 одсто БДП-а нереални, јер би у том случају нова позајмица државе на тржишту била по каматној стопи већој од седам одсто, а то би се све на крају одразило на пореске обвезнике у Србији јер би они морали да финансирају такво задуживање.

Говорећи о мерама за смањење дуга, Бајец је рекао да Влада неће повећавати пореске стопе до наредних избора.

Према његовом мишљењу, Влада се у том смислу може преоријентисати на неке друге одлуке, као што су побољшање наплате социјалних доприноса, остварење уштеда у јавним набавкама, ограничење куповине робе и услуга, а може да се "дирне" у неке непољопривредне субвенције али и у неке друге области.

Најављено смањење буџетског дефицита

Председник Фискалног савета Павле Петровић такође сматра да Влада Србије треба да предложи мере за смањење јавног дуга, а тек након тога Фискални савет треба да оцени да ли су те мере одрживе и кредибилне.

"Народна банка Србије је погрешила. Није обавеза Фискалног савета да предлаже мере, обавеза је Владе да када јавни дуг пређе 45 одсто БДП-а предложи мере, а онда те мере долазе на оцену Фискалном савету," рекао је Петровић новинарима на Економском факултету у Београду.

Петровић је подсетио да је Фискални савет још пре месец дана предложио краткорочну меру која иде у правцу смањења јавног дуга, а то је да дефицит буџета у следећој години буде мањи него што то дозвољавају фискална правила, што су Влада и ММФ на задовољство Фискалног савета и прихватили, па је тако договорено да дефицит буџета уместо 4,5 буде 4,25 одсто.

Петровић је истакао да би било економски неприхватљиво да се прилагођавање врши преко смањења капиталних инвестиција јер би то "одсекло привредни раст".

С обзиром на то да је следећа година изборна, Петровић није могао да прогнозира да ли ће због избора држава бити склонија потрошњи, истакавши да ће свакако бити тешко, али да је "друга страна медаље" та да се настави тенденција раста јавног дуга.

То све може, како је нагласио, довести до тога да се суочимо са проблемом финансирања тог дуга и буџетског дефицита.