Србија лидер у маржама

У Србији потрошачи дају једну и по плату на просечну потрошачку корпу. Пију скупље млеко, а једу и скупље месо од својих суседа. Чак и кекс произведен у Србији, у суседној земљи стоји знатно јефтиније, јер српске марже износе чак 23 одсто.

"Словенци су признали да су им марже на храну високе, у просеку 23 одсто. Уз подршку државе, произвођачи, прерађивачи и трговци направили су кодекс и договорили се да ће више сарађивати како би марже биле конкурентније", каже председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић.

Паповић наводи да су марже у Црној Гори од 20 до 30 одсто, а у Републици Српској знатно ниже - осам одсто.

Према његовим речима, у ситуацији када куповна моћ пада, трговци се обично одлучују да снизе цене, како би привукли што више муштерија и тако повећају промет, али, како каже, то није случај и са српским.

"Притисак трошкова код трговаца је велики, а они своје пословање финансирају позајмљеним изворима што их тера да имају толике марже, а са друге стране имате недовољну конкуренцију, односно ограничену конкуренцију која бих их натерала да се боље понашају", истиче аутор анализе малопродајних маржи у Србији Драгован Милићевић.

Примери неких од највећих светских трговинских ланаца говоре да се смањивање марже у времењу кризе исплати.

Карфур је француски ланац који послује у 36 земаља, има годишњи обрт од 122 милијарде долара, а маржа им је само 0,5 одсто.

Волмарт је америчка компанија која послује у 16 земаља. Има годишњи обрт од чак 404 милијарде долара, а трговачка маржа у 2009. години износила је 3,6 одсто. Теско је енглески трговински ланац послује у 13 земаља, има 90,43 милијарде долара обрта са трговачком маржом од 4,1 одсто.

У прилог смањивања марже иде и пример Меркатора, којем је продаја порасла за 12,2 одсто. Иако су механизми државе у борби против виских маржи мали, с обзиром на то да их формира тржиште, стручњаци од власти ипак нешто очекују.

Стручњак за конкуренцију Дијана Марковић-Бајаловић очекује да држава буде мало активнија у стварању могућности за долазак нове конкуренције пре свега страних трговинских ланаца.

"За то је потребно да се обезбеде грађевинске локација, сви папири, неопходне дозволе. Евидентно је да страни ланци долазе, међутим то иде врло споро, недовољно да би потрошачи то могли да осете кроз ниже марже", каже Дијана Марковић-Бајаловић.

Ако нема довољно конкуренције, ништа вас не тера да смањујете своје трошкове, сложни су стручњаци.