Времеплов (7.3.2011)

На данашњи дан 1999. године, умро је амерички филмски режисер Стенли Кјубрик. Кјубрик је рођен у њујоршком предграђу Бронкс, у породици лекара. Са седамнаест година постао је стални репортер магазина Лук,  да би 1951. године снимио свој први документарац Дан борбе. Две године касније, режира свој први играни филм Страх и жеља, за који је написао и сценарио, а уз то био и директор фотографије и монтажер. Тај ауторски сан о потпуној контроли пројекта задржао је до краја живота, али му је то доносило много невоља и спорова са холивудским продуцентима, због чега је, 1961. године, напустио Америку. Прве значајне критичке похвале пратиле су Кјубриков филм Убијање. Уследили су: Путеви славе, Бари Линдон, Спартак, Лолита, Др Стрејнџлав,  2001 - Одисеја у свемиру, Паклена поморанџа, Исијавање, Фул метал џекит и Широм затворених очију. Сваким својим филмом изазивао је контроверзе код критичара, цензуре, естаблишмента и у њему самом. Добитник је осам Оскара, али никада за најбољи филм или режију.

Сколастички филозоф и теолог Тома Аквински умро је на данашњи дан 1274. године. Аквински је најчувенији класични поборник природне теологије. За Аквинског, теологија као наука о нужном бићу бога надређена је филозофији као науци о коначном бићу створених ствари. Тома Аквински сматра Аристотела врхунцем знања у свим питањима спознаје природе, а изван њега остају само питања о натприродним стварима. Тома жели прилагодити његову филозофију, како би она била примерена за објашњења истина објаве и догми цркве. Изградио је строг логички систем примерен хришћанском тумачењу света. Томин систем представља врхунац сколастике, јер обнавља јединство ума и вере, знања и објаве, тврдећи да истина не може противречити истини, истина ума не може противречити истини вере. Основао је томистичку школу филозофије. Католичка црква га сматра својим највећим теологом. Проглашен је светитељем.

1785 - Рођен Алесандро Манцони, италијански књижевник (Милано, 7.3.1785 - Милано, 22.5.1873)

1839 - Основана Матица илирска

1850 - Рођен Томаш Гариг Масарик, чешки филозоф, политичар и државник, први председник Чехословачке (Ходоњин, 7.3.1850 -  Праг, 14.9.1937)

1862 - Рођен Божидар Кнежевић, историчар, књижевник и филозоф (Уб, 7.3.1862 -  Београд, 14.2.1905)

1872 - Рођен Пит Мондријан, холандски сликар и теоретичар уметности (Амерсфорт, 7.3.1872 -  Њујорк, 1.2.1944)

1875 - Рођен Жозеф Морис Равел, француски композитор (Сибур, 7.3.1875 -  Париз, 28.12.1937)

1876 - Амерички проналазач Александар Грејем Бел патентирао телефон

1891 - Умро Франц Миклошић, словеначки филолог, слависта, творац упоредне граматике словенских језика (Радомершчек, 20.11.1813 - Беч, 7.3.1891)

1916 - Запловио први српски ратни брод Србија

1923 - Рођен Мило Дор (Милутин Дорославац), аустријски књижевник и преводилац (Будимпешта, 7.3.1923 - Беч, 5.12.2005)

1939 - Исидора Секулић примљена у Српску краљевску академију као прва  жена-академик у Србији

1945 - Образована прва влада Демократске Федеративне Југославије

1951 - Рођен Ненад Стекић, атлетичар, рекордер у скоку у даљ (Београд, 7.3.1951)

1960 - Рођен Иван Лендл, чешки тенисер (Острава, 7.3.1960)

1970 - Потекли први киловати струје из Термоелектране "Никола Тесла" у Обреновцу

1975 - Умро Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој  (Трмање, 2.9.1914 - Женева, 7.3.1975)

1994 - Умро Станко Шајтинац, новинар (Бели Манастир, 1940 - Будимпешта, 7.3.1994)

2005 - Умрла Дебора Хил, амерички продуцент и сценариста (Филаделфија, 11.10.1950 - Лос Анђелес, 7.3.2005)

2007 - Умро проф. др Димитрије Пивнички, психијатар, професор Медицинског факултета у Монтреалу, отац Миле Пивнички, супруге канадског премијера Брајана Малрунија (Нови Бечеј , 12.11.1918 - Торонто, 7.3.2007)

2009 - Умрла Јелица Бјели-Хаџић, позоришна глумица (Беочин, 1922 - Нови Сад, 7.3.2009)

2010 - Умро Михајло Михајлов, професор руске књижевности, дисидент (Панчево, 26.9.1934 -  Београд, 7.3.2010)