Времеплов (9.2.2011)

Славни руски писац Фјодор Михајлович Достојевски умро је 9. фебруара 1881. године. Један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Његова рана дела ("Бедни људи", "Понижени и увређени") инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његове литературе, психолошке анализе, трагање за оренима људске трагике, феномен религиозности, главна су преокупација његових дела. Својом књижевношћу веома је утицао на светску литературу. Најпознатија дела Достојевског су: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Беле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", као и публицистичка дела "Пишчев дневник" и "Политички записи".

На данашњи дан 1958. године Други програм Радио Београда почео је са радом. Најпре је, као експериментални програм, емитован само недељом, да би од 1963. године почело свакодневно емитовање. На његовим таласима зачет је један нови звук, ослобођен официјелног тона. Било је то место за испробавање нових медијских формула, а пре свега живо вођених и контакт - програма. Други програм је усмерен пре свега на популаризацију културно-уметничких вредности. Дух иновације, одважни документаризам и квалитетан звучни дизајн сталне су карактеристике Другог програма током целе његове историје, без обзира на повремене промене усмерења. Такав канал одиграо је велику улогу у развоју Радио Београда и радио- дифузног система Србије у целини. Променом имена у Радио Београд 2 и увођењем нове програмске шеме, септембра 2002. године, овај програм је променио и свој комплетни лик. У пет редакција Београда 2 настаје петнаестосатни програм под геслом "Елитизам за све", чиме овај програм преузима модерно схваћену образовну, а не само информативну функцију. Радио Београд 2 традиционално додељује награду "Књига године" у области теорије књижевности, филозофије и естетике, која од 2008. године носи име "Никола Милошевић".

1849. - Рођен Павле Јовановић, новинар, покретач "Србобрана", првог српског политичког листа у Хрватској (Земун, 09. 02. 1849 - Загреб,1897)

1883. - Никола Тесла скицирао свој први патент - асинхрони мотор (мотор са наизменичном струјом)

1926. - Рођен Јосип Врховац, политичар и дипломата, председник Председништва ЦК Хрватске, члан Председништва и министар  иностраних послова СФРЈ (Загреб, 09. 02. 1926 - Загреб, 15. 02. 2006)

1934. - У Атини потписан Балкански споразум Југославије, Румуније, Грчке и Турске

1940. - Рођен Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, нобеловац (Кејптаун, 09. 02. 1940)

1943. - Обешен Светозар Тоза Марковић, политичар, покретач и уредник листа "Слободна Војводина" (Тарош, 13. 07. 1913 - Нови Сад, 09. 02. 1943)

1943. - Рођен Миливоје Глишић, новинар и уредник "НИН"-а, дипломата (Добри До, 10. 02. 1943)

1945. - Рођена Миа Фароу, америчка филмска глумица (Лос Анђелес, 09. 02. 1945)

1945. - Руски научник Селман Ваксман и његов ученик Алберт Шац открили стрептомицин

1945. - Одиграна прва представа Вршачког народног позоришта "Стерија"

1953. - Објављена прва џепна књига у свету - "Кенигсмарк" Пјера Беноа

1977. - Умро Сергеј Владимирович Иљушин, совјетски конструктор авиона (Дилајев, 31. 03. 1894 - Москва, 09. 02. 1977)

1984. - Умро Јуриј Андропов, совјетски политичар и државник, шеф  КГБ, генерални секретар КП СССР (Ставропољ, 15. 06. 1914 - Москва, 09. 02. 1984)

1995. - Умро Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички политичар и хуманиста, оснивач Фондације за међународну размену студената и културно - научних радника (Самнер, 09. 04. 1905 - Вашингтон, 09. 02. 1995)

1995. - Умрла Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла "Коло" (Панчево, 1908 - Београд, 09. 02. 1995)

1997. - Умро Војин Комадина, композитор (Карловац, 08. 11. 1933 - Београд, 09. 02. 1997)

2008. - Умро Томислав Чоловић, певач (Краљево, 09. 02. 2008)

2009. - Умро Орландо "Качаито" Лопес, кубански музичар, члан Националног симфонијског оркестра, басиста групе "Буена виста сосиал клуб" (Хавана, 02. 02. 1933 - Хавана, 09. 02. 2009)

2010. - Умро Волтер Фредерик Морисон, амерички проналазач, творац фризбија (Ричфилд, 23. 01. 1920 - Монро, 09. 02. 2010)

2010. - Умро др Светислав Костић, професор и декан Медицинског факултета у Београду, директор Дечије клинике, доајен српске педијатрије (Моклиште, 10. 08. 1928 -  09. 02. 2010)