Историјски пописи на Балкану

Пописивачи у Србији, после скоро девет година, по кућама ће кренути 1. октобра, да би до 15. октобра проверили колико држава има становника, домаћинстава и станова и какве су породице.

Процењује се да је овогодишње пописивање једно од важнијих у историји, јер ће први пут после ратних збивања, миграција, распада државне заједнице Србије и Црне Горе бити познат састав становништва у државама региона.

"Србија мора да повећа улагања у пројекте и активности за Србе изван Србије и мора да схвати да питање Срба изван Србије није само државно питање. То је цивилизацијско питање, то је идентитетско питање", каже Чедомир Антић, председник Напредног клуба.

У списак становника Хрватске на попису неће ући они који имају пребивалиште у Хрватској, а одсутни су дуже од годину дана.

У Документационо-информационом центру "Веритас" кажу да ће се проверавати и да ли те особе бар једном недељно долазе у Хрватску. То погађа грађане који су избегли у време ратних збивања.

"Они који су узели држављанство и који су у избегличком статусу, имају дупле личне карте, то значи да имају пребивалиште у Србији и Хрватској - управо ће се на њих то односити. Ја знам само неколико таксиста који иду једном или два пута недељно из Србије у Хрватску", рекао је Саво Штрбац, шеф центра "Веритас".

У Црној Гори и питање о језику

Попис у Црној Гори предвиђа да се грађани, осим о националној и етничкој припадности изјасне и да ли говоре српски или црногорски језик. Да не би било дилеме ко је ко, опозиција се договара са властима да заједно формирају пописне комисије.

Један од политичких представника Срба у Црној Гори, попис види као важан догађај за све грађане Црне Горе, а посебно за оне који се изјашњавају као Срби.

Андрија Мандић, председник Нове српске демократије каже да је са представницима власти направљен договор да у свакој породици, где се буде радио попис, остане копија пописног листића како би грађани имали доказ о томе како су се на попису изјаснили.

"То ће бити наше породичне тапије о томе којим језиком говоримо, која је наша вероисповест, којој нацији припадамо", каже Мандић.

Предстојећи пописи први пут ће показати колико има Срба у Бугарској и Албанији, прецизних података о томе није било, као и да ли је Срба у Македонији више од два одсто, колико показује попис из 2002. године.

Још се не зна да ли ће до краја године бити пописа у Босни и Херцеговини, јер треба да му претходи формирање власти у Сарајеву.