Зеленашење узело маха

Грађани који не могу да подигну кредит код банака, неретко се задужују код зеленаша како би решили егзистенцијалне проблеме. Тада улазе у коло из кога дуго не могу да изађу. Високе камате које се не могу враћати прате претње, уцене, пребијања, а некада и отмице.

Полиција је током ове године ухапсила више кримииналних група које се баве зеленашењем. У полицији тврде да би ухапсили више криминалаца, када би грађани чешће пријављивали те случајеве.

Због позајмљених 6.000 евра од зеленаша, Параћинац Жарко Милановић је замало остао без куће вредне око 90.000 евра. После месечне, зеленаши су му рачунали и дневну камату. Прећено му је и претрпео је физичке насртаје.

"Ја сам једно време давао камату, рачунао сам да ће прилив од мојих дужника стигне, међутим није то ишло тако како треба. Једног момента сам затражио да ми врате ауто да га продам како би им вратио новац, они то нису желели", каже Жарко Милановић, жртва зеленаша.

Полиција је недавно ухапсила велику организовану групу која је држала велики број грађана Јагодине у страху. Поред њих, у затвору је и неколико организованих криминалних група зеленаша из Београда.

"Тек тада када се грађани осете беспомоћним, тек када не виде ниједан други излаз пријављују случај полицији, мада би то требали да уреде много раније. Ова кривична дела се релативно лако разрешавају, иако захтевају доста припреме и ангажовања доста људи", рекао је Зоран Ковачевић из МУП-а Србије.

"Лица се хапсе, приводе суду, где им се суди. Битно је рећи да после тога да после тога, оштећени у 99 одсто случајева немају никакав проблем са пријављеним лицем", наглашава Ковачевић.

Организоване групе зеленаша

Криминолози кажу да зеленаши увек фунцкионишу као организована група која пажљиво бира жртве.

"Пошто они циљано иду да тај новац и увећају, јер не би ни били богати, онда они имају своје тимове за утеривање дугова. Рекеташи или утеривачи дугова су заправо људи који енормно увећавају те дугове по неким каматама које су усмено дате или договорене, од којих се да одустати и онда наступа гола сила, отимачина, уцене и пребијање", наводи криминолог Златко Николић.

Да би сачувао живот породице, онај који позајми од зеленаша продаје све што има. Често остаје на улици и одлази у подстанаре, а неретко се одлучује и на самоубиство.

"Снажно осећање страха паралише фактички жртву да донесе одлуку, него је она руковођена осећањем страха и њене целе реакције су руковођене снажним осећањем страха, а не неком интелектуалном или когнитивном одлуком да ли жели да пријави нешто или не жели", каже Ана Најман, клинички психолог.

У полицији тврде да је решено 80 одсто пријављених случајева где су зеленаши малтретирали грађане, док су остали случајеви у току.

Препорука је да се они који трпе претње што пре јаве полицији фекако би штета била што мања.