Времеплов (11.9.2010)

На данашњи дан 1971. године умро је Никита Сергејевич Хрушчов, вођа Совјетског Савеза након смрти Јосифа Стаљина. Био је први секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) од 1953. до 1964. и премијер Совјетског Савеза од 1958. до 1964. Након Стаљинове смрти, марта 1953. дошло је до борбе око власти између различитих фракција у партији. Хрушчов је победио, а његов главни ривал, шеф НКВД-а Лаврентиј Берија, ликвидиран је у децембру. Хрушчов је пратио реформски курс, и шокирао делегате на 20. партијском конгресу, 23. фебруара, 1956, својим чувеним Тајним говором у коме је одбацио "култ личности", који је окруживао Стаљина, и оптужио Стаљина за злочине почињене током Великих чистки.Постао је Премијер Совјетског Савеза 27. марта 1958. године. Хрушчов се залагао за реформу совјетског система. Током посете Ричарда Никсона Совјетском Савезу 1959. године, Хрушчов је учествовао у ономе шта је касније постало познато као "Кухињска дебата". Хрушчовљев нови став према западу као ривалу уместо као злом ентитету је отуђио СССР од комунистичке Кине. Хрушчовељеви партијски ривали су га разрешили на састанку Централног комитета 14. октобра, 1964. Разрешење је било у многоме због његовог особењаштва и чудних манира, које је партија сматрала огромном бруком на међународној сцени.Након уклањања са власти, Никита Хрушчов је провео седам година у кућном притвору. Умро је у свом дому у Москви, 11. септембра,

Године 1944. рођен је Милован Витезовић, српски писац, професор и сценариста. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је више од четрдесет књига у преко сто педесет издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је бројних телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ. Витезовић је књижевник уредник Уметничког програма РТС-а.

1524.- Рођен Пјер д Ронсар, француски (Вандомуа, 11. 09. 1524 - Сен Козм- Ле Тур, 27. 12. 1585)

1766.- Порта укинула Пећку патријаршију (обновљена 30. августа 1920. године)

1823.- Умро Дејвид Рикардо, енглески економиста  (Лондон, 19. 04. 1772 - Лондон, 11. 09. 1823)

1885.- Рођен Дејвид Херберт Лоренс, енглески књижевник  (Иствуд, 11. 09. 1885 - Ванс, 02. 03. 1930)

1903.- Рођен Теодор Адорно, немачки социолог и филозоф  (Франфуркт на Мајни, 11. 09. 1903 - Висп, 06. 08. 1969)

1914.- Рођен Павле (Гојко Стојчевић), епископ пећки, митрополит београдско- карловачки,  44. патријарх српски (Кућанци, 11. 09. 1914 - Београд, 15. 11. 2009)

1919.- Рођен Милутин Чолић, новинар, филмски критичар и публициста, управник  Народног позоришта у Ужицу, оснивач ФЕСТ-а  (Поточањи, 11. 09. 1919 - Београд, 22. 02. 2009)

1920.- Рођен Милутин Гарашанин, археолог, академик (Београд, 11. 09. 1920 - Београд, 04. 04. 2002)

1923.- Рођен Василије Мокрањац, композитор (Београд, 11. 09. 1923 - Београд, 27. 05. 1984)

1935.- Рођен Герман Степанович Титов, руски космонаут (Верхнеје Зилино, 11. 09. 1935 - Москва, 20. 09. 2000)

1937.- Почела прва сајамска манифестација на Београдском сајму

1940.- Умро Милан Јовановић - Батут,  лекар, професор Велике школе и први декан Медицинског факултета у Београду (Сремска Митровица, 10. 10. 1847 - Београд, 11. 09. 1940)

1940.- Рођен Брајан де Палма, амерички филмски  редитељ, сценариста и  монтажер (Њујорк, 11. 09. 1940)  

1944.- Формирана Југословенска речна  ратна флотила

1945.- Рођен Франц Бекенбауер, најуспешнији немачки фудбалер свих времена, тренер, селектор репрезентације (Минхен, 11. 09. 1945)

1957.- Умро Петар Стојановић, композитор, професор и директор Музичке школе "Станковић" у Београду (Будим, 06. 09. 1877 - Београд, 11. 09. 1957)

1973.- Војни пуч у Чилеу

1973.- Убијен Салвадор Аљенде, чилеански политичар и државник, председник Чилеа (Валпараисо, 26. 07. 1908 - Сантјаго де Чиле, 11. 09. 1973)

1978.- Рођен Дејан Станковић, фудбалер, репрезентативац (Београд, 11. 09. 1978)

1978.- Умро Рони Петерсен, шведски аутомобилиста, возач "Формуле 1" (Оребро, 14. 02. 1944  - Милано, 11. 09. 1978)

1979.- Умро Агостињо Нето, анголски књижевник, политичар и државник, председник Анголе (Иколо е Бенго, 17. 09. 1922 - Москва, 11. 09. 1979)

1995.- Умро Ратко Илић, ТВ редитељ (Београд,    1944 - Београд, 11. 09. 1995)

1999. - Умро Момчило Ђујић, четнички  војвода (Ковачић,     1907 - Сан Маркос, 11. 09. 1999)

2001.- Терористички напад на зграде Светског трговинског центра у Њујорку и Пентагона у Вашингтону

2003.- Умрла Ана Линд,  шведски политичар и дипломата, министар иностраних послова Шведске (Стокхолм, 19. 06. 1957 - Стокхолм, 11. 09. 2003)

2004.- Умро Петрос ВИИ, патријарх александријски и целе Африке  (Сигкари, 03. 09. 1949 - острво Алонисос, 11. 09. 2004)

2006.- Умро Џозеф Хејз, амерички књижевник (Индијанополис, 02. 08. 1918 - Сент Аугустин, 11. 09. 2006)

2006.- Умро Јоаким Фест, немачки књижевник, Хитлеров биограф (Берлин, 08. 12. 1926 - Кронберг, 11. 09. 2006)

2007.- Умро Стеван Коички, физичар, потпредседник САНУ, академик (Бачка Паланка, 21. 08. 1929 - Београд, 11. 09. 2007

2007.- Умро Џо Завинул, аустријски џез-пијаниста и композитор (Беч, 07. 07. 1932 - Беч, 11. 09. 2007)

2009.- Умро Хуан Алмеида Боске, кубански политичар, лидер Кубанске револуције, потпредседник  Кубе   (Хавана, 17. 02. 1927 - Хавана, 11. 09. 2009)