Без повећања школарина

Годинама уназад, средства која Министарство просвете издваја за материјалне трошкове факултета нису довољна. Тим новцем, плати се око 20 одсто трошкова, а остатак од 80 одсто факултети морају сами да надокнаде. Неки су били приморани да грејање плаћају на рате, чак и да подижу кредите.

Декан Машинског факултета у Београду, професор Милорад Милованчевић, каже да је држава до сада у 2010. години дала свега милион сто четрдесет хиљада динара или 32,5 одсто од потребних месечних пара.

Министар просвете Жарко Обрадовић најавио је разговоре са факултетима наредних дана, који ће добити чврста обећања да ће средства за њих бити повећана.

"Министар просвете је помињао неку бројку од 300 до 500 милиона, која би се исплатила, пре свега надокнадила дуг државе када се ради о материјалним средствима, али да останемо и даље при одлуци који је донео и Сенат да се школарине не повећавају", изјавио је ректор Универзитета у Београду, професор Бранко Ковачевић.

И по Закону о високом образовању, коначно мишљење о висини школарина даје Министарство.

Међутим, док локалне самоуправе у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду помажу високошколске институције, Универзитет у Београду не добија никакву помоћ од града.

Ректор Универзитета у Крагујевцу, професор Слободан Арсенијевић, каже да ни ректорат ни факултети никоме ништа не дугују.

Излаз би могао да буде и у коначној примени одредбе по којој универзитети и влада сваке године потписују уговор о финансирању и стварање интегрисаног универзитета. Тиме би се средства рационалније распоређивала.

Ректор Универзитета у Нишу, професор Мирољуб Гроздановић сматра да је то неопходно да не буде дисбаланса на појединим факултетима.

Док на универзитетима сматрају да је кочница примене питање да ли ће бити довољно новца у буџету, у Министарству сматрају да није спорно да та одредба заживи, али да се поставља питање начина дистрибуције новца, односно праксе и дефинисање односа универзитет-факултет.