Контрола изборне процедуре

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да је евидентно да је у поступку за избор националних савета мањинских заједница у Србији било неких пропуста и да је поступак контроле у току.

Поступак контроле треба да утврди да ли је Министарство за људска и мањинска права могло да избегне те пропусте, рекао је Јанковић додавши да, пошто је поступак у току, не жели да износи детаље тог поступка.

У интервјуу Танјугу, Јанковић је, међутим, истакао да омбудсман никада не ради "против" било ког органа управе већ да се поступак контроле води у интересу свакога, па и органа чији се рад проверава.

Његов посао је, објаснио је Јанковић, да утврди да ли је начин уписа у бирачке спискове "отворио врата" злоуптребама или је упутство за то морало бити такво какво јесте.

"У контроли законитости и правилности рада министарства испитиваћемо да ли је било пропуста у раду при успостављању националних савета националних мањина који су у Србији ове године, по одговарајућем закону, формирани први пут", рекао је Јанковић.

Омбудсман је додао да ће сагледати не само да ли се при примени прописа грешило, већ и ако јесте, шта је проузрковало те грешке, те да ли поједине прописе треба унапредити како би брже, потпуније и уз мање злоупотреба остваривала гарантована права припадника националних мањина.

Однос државе и мањинске самоуправе

Јанковић је рекао да се утврђује однос државе и мањинске самоуправе, јер је Законом о националним саветима националних мањина дата мањинска самоуправа националним мањинама у области образовања, информисања и службене употребе језика и културе.

"Видеће се да ли је држава писањем пословника о начину констутуисања националних савета или неким другим актима задржала у мањинским самоуправама више него што је дозвољено, да ли је закон могао и требало детаљније уредитити нека питања и слично", рекао је Јанковић.

Према његовим речима, крајњи исход требало би да буде да припадници националних мањина и од националних савета и државе имају конкретније остваривање својих права и да им се омогући адекватан приступ институцијама.

Уколико Заштитник грађана не нађе пропусте, то даје додатни легитимитет раду органа који је за неког грађанина или групу био споран, додао је Јанковић.

На питање шта је предочио премијеру на првом састанку, Заштитник грађана је изјавио да је заједнички оцењено да не постоји довољно одговорности за незаконит и неправилни рад код дела државних службеника и да то производи оправдано незадовољство дела грађана.

"Постигнута је сагласност да у Србији постоји много правних и физичких лица против којих су грађани поднели кривичне пријаве због оштећења и да поступци пред судом и административним органима трају дуго и да то проузрокује велико незадовљство грађана", изјавио је Јанковић.

Стицање поверења у државну администрацију

Омбудсман је навео да се стога оправдано код њих ствара осећај неправде и неповерење у државне институције.

Према његовим речима, са премијером је договорено да ће административни поступци бити вођени са посебном пажњом како би грађани стекли поверење у државну администрацију која настоји да штити њихова права.

"Сложили смо се о потреби да се лична одговорност за рад пооштри, између осталог и тако што ће Заштитник грађана, када утврди свесно кршење права грађана и недостатак воље да се у сарадњи са омбудсманом пропуст исправи, тражи санкције за одговорне", рекао је Јанковић.

Омбудсман је истакао да је на састанку констатовано да постоји значајан број државних службеника који су стручни, посвећени јавном позиву и који грађане не схватају као "прекобројне предмете", већ као људе.

"Такве државне службенике, међутим, лоше окружење демотивише да остану у државној служби", рекао је Јанковић и додао да однос државе према својим кадровима мора да се мења, како би државну управу чинили и законе примењивали најбољи, а не средњи или лоши административци.