Ускоро без пластичних кеса

Процењује се да се дневно у Србији употреби и баци око седам милиона пластичних кеса. Оне су најштетније за околину јер се не разграђују у природи, а њихова рециклажа је скупа и тешко изводљива.

Србија би ускоро могла да се прикључи земљама које те кесе избацују из употребе увођењем намета за оне који их производе и подстицањем производње биоразградивих и папирних кеса. Влада би ускоро требало да усвоји Уредбу о помоћи произвођачима кеса које мање загађују животну средину.

Грађанин Србије годишње у трговини просечно узме хиљаду кеса. Према статистици сваку користи тек двадесетак минута, после чега кеса заврши као отпад на улици, поред пута, на дрвећу...

Да би се произвела емитује се око 200 милиграма угљен-диоксида, а потребно је неколико стотина година да се разгради.

Новом уредбом планирано је да у Србији буде забрањена производња и увоз претанких полиетиленских кеса.

Уместо њих користиће се дебље пластичне кесе које могу више пута да се употребе, биоразградиве и папирне кесе. Врање је први град у Србији у којем су пластичне кесе забрањене.

Неки трговински ланци у Србији користе разградиве кесе већ више од годину дана, али их има и на београдским пијацама.

Уредбом је предвиђено да сваки произвођач разградивих кеса добија субвенције од 7.000 динара по тони.

"Што се тиче трошкова производње не постоје проблеми јер се битно не мења постојећа технологија производње, не подразумева улагање у нове машине, подразумева улагање само у адитиве за разградњу", рекао је Виктор Грујић, произвођач кеса из Баточине.

Министарство екологије је пре четири месеца донело уредбу о таксама за производњу пластичних кеса, тако ће за оне које нису биоразградиве такса бити 20.000 динара по тони, за разградиве пластичне кесе плаћаће се 10 пута мањи износ.

"Најбоље решење је оно решење које ће допринети да имамо што мање кеса које ће бити употребљене једанпут, да имамо кесе које ћемо употребљавати више пута, да те кесе буду биоразградиве, што значи да кад се коначно одложе на депонију да у року од годину или две  потпуно распадну и да нема негативних утицаја на земљиште и на подземне воде", рекао је Александар Весић,  помоћник министра заштите животне средине и просторног планирања.

Како би решиле проблем пластичног отпада, земље Европске уније увеле су порез на пластичне кесе, који пада на терет продавца. Тако је, на пример у Ирској њихова употреба смањена чак за 95 одсто, а слична решења прихватила је и већина других земаља.