Ускоро доступни тајни досијеи

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је да се нада да ће до краја године бити усвојен закон о отварању тајних досијеа грађана које су водиле службе безбедности.

За отварање досијеа у изјавама Танјугу заложила се и већина парламентарних странака, а против су само "народњаци", јер сматрају да је то "маркетинг" и "забава за народ".

"Тај закон је један од услова за приближавање Европској унији, јер је питање отварања досијеа питање поштовања основних људских права и улоге државе у томе", рекао је Хомен.

Предлог закона израдио је Српски покрет обнове, а потпредседник странке Срђан Срећковић очекује да Министарство правде тај текст узме у разматрање врло брзо.

"Заиста очекујем да ће се до краја године наћи у скупштинској процедури и мислим, према назнакама које у овом тренутку постоје, да се сагласност о том питању очекује", рекао је Срећковић.

Према Хоменовим речима, предлог закона СПО-а, који ће бити и његов предлагач у парламенту, претходно треба усагласити у свим релевантним институцијама како би садржао најбоља могућа решења применљива у пракси.

Шеф посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија подсетила је на став ДС-а који је од самог почетка био да је отварање досијеа најбољи начин да се разјасни прошлост у којој је било тешких ствари.

"Оно на чему је ДС инсистирала јесте да се то уради на законом утврђен начин", рекла је она и објаснила да је то јако важно, јер је то крајње осетљиво питање, у вези са којим је раније било злоупотреба".

"Што се Демократске странке тиче, спремни смо да се разговара о томе, да се донесе закон који би уредио то питање", истакла је Колунџија.

Против ДСС и Нова Србија

Доношење закона о отварању тајних досијеа подржали су социјалисти, али и Либерално демократска партија и Српска напредна странка, док су против те идеје Нова Србија и Демократска странка Србије.

Радикали "у принципу немају ништа против", али се, како су навели, плаше политичких злоупотреба.

Функционер СПС-а Зоран Касаловић рекао је да "социјалисти немају шта да крију и да су више пута рекли да се залажу да се све тајне у Србији разоткрију".

"Активно радимо и желимо да се многа нерешена убиства, која се воде и као политичка, реше, јер не желимо да имамо везе са било каквом врстом тих криминалних радњи", рекао је Касаловић подсетивши и да су то ставови лидера социјалиста и министра полиције Ивице Дачића.

Заменик председника СНС Александар Вучић рекао је да нема ништа против да се отворе досијеи тајних полиција, иако у Србији постоје и већи проблеми.

Вучић је казао да још увек није видео предлог закона који би ту област регулисао, а на питање да ли га занима да ли постоји досије о њему и шта у њему пише, Вучић је одговорио: "Никад нисам нарочиту пажњу обраћао на полицијска посла осим кад је у питању безбедност људи, али узео бих па бих прочитао".

Према његовим речима, СНС ће одлучити да ли ће гласати за тај правни акт тек када буду видели како изгледа предлог закона.

Председник Нове Србије Велимир Илић изјавио је да је најава отварања тајних досијеа од 1945. на овамо "забава за народ која нема никавог ефекта".

"Србија је у великој кризи, у економском и социјалном проблему где људи не могу да преживе и сада се жели да се тим досијеима забавља народ, да чита шта је било пре 20-30 година, ко је кога издао, шта је ко о коме рекао" изјавио је Илић.

СРС: Средство манипулације

Потпредседник СРС Драган Тодоровић каже да, што се тиче радикала и њега лично, нема ништа против да се свачији досије стави на увид свакоме ко то жели, али и додао да се плаши да ће "и то бити један од начина потпуног разбијања Србије".

Тодоровић сматра да ће се отварање досијеа користити у унутрашњим политичким обрачунима додајући да се о тајним досијеима прича од када је ДОС дошао на власт и да представљају средство да се манипулише политичким противницима.

Шеф посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић каже да прича о отварању досијеа без урађене студије о томе на који начин то треба урадити - звучи као маркетинг.

"Не знам шта значи отварање свих досијеа од 1945. до данас. Разумем да особе на које се ти досијеи односе имају право увида, што је и до сада био случај, али отварање свих досијеа за јавност је у крајњој линији бесмислено", рекао је Алигрудић.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић изјавио је да та странка подржава доношење закона о отварању тајних досијеа, али и указао да је за то неопходно најпре завршити демократске промене и транзицију у Србији.

"Питања отварања досијеа подразумева и утврђивање одговорности за оно са чим ћемо се суочити када се они отворе, а како се може говорити о одговорности неког доушника ако се пре тога не говори о одговорности читавог система који је направљен на терору", рекао је он.

Јовановић је оценио да за тако нешто није било снаге претходних година.

Прву организовану кампању за отварање архива безбедносних служби, односно тајних досијеа покренуо је у децембру 2000. Комитет правника за људска права, у међувремену је било неколико покушаја за његовим доношењем, али тај правни акт до данас није усвојен.

Земље бившег комунистичког блока, иначе то питање одавно су решиле доношењм одговарајућих закона - Мађарска је досијее отворила 1991, Македонија је то урадила 1998, Пољска 2001, Словачка 2002, Чешка и Словенија 2003, Румунија 2005, а Бугарска децембра 2006.