Сами у планини

Ове јесени школу ће планинској Драговити код Димитровграда, похађати троје ђака и исто толико предшколаца. Половина деце је из породице Момчилов, која сама живи у једној од 14 сеоских махала. Једини извор прихода им је стадо коза које им је недавно поклонило братство из манастира у Поганову.

У маленој соби, без радних столова, компјутера, чак и доброг светла, шестогодишња Перка учи прва слова. Њена старија сестра Божана је други, а брат Љубинко четврти разред. Најстарија Ивана станује у Димитровграду, јер до куће у планини, превоза нема.

Сналазио се отац Ванча на разне начине да прехрани седмочлану породицу. Био је поштар, трговац, кувар. Како би отплатио дуг за струју од 100.000 динара, од недавно очитава бројила у оклним селима.

Без сталног прихода, сам са породицом у планини, недавно се за помоћ обратио братству манастира Св. Јована Богослова у оближњем Поганову. Замолио је да му се обезбеди неколико коза, како би прехранио децу.

За недељу дана, преко Епархије нишке, из околине Крушевца, Ванчи и његовој деци стигло је стадо од 38 грла, 15 коза и 23 јарића.

Данас су шесторица монаха и породица Момчилов, једна породица. Стадо је дуплирано, па из села у манстир свакодневно стижу свеже млеко и сир, како за монахе, тако и за туристе који се запуте у клисуру Јерме.

Ивана, Љубинко, Божана и Перка недавно су у манстиру крштени.

Од новца који је породица од Републике добила за четврто дете, Ванча је купио трактор, како би лакше обрађивао очево имање. Подигао је скромну кућу и тор, увео воду и одлучио, да иако је сам у махали, не иде из родног села.