Подршка ромским ђацима

На образовање Рома, осим језичке баријере, негативно утиче и сиромаштво породица које нису у стању да подрже своју децу током школовања. Тек свако треће дете ромске националности које крене у први разред, заврши основну школу. Клупе напуштају већ у првим годинама образовања, посебно девојчице.

"Припремам децу за школу, али нисам толико у некој финансијској могућности, зато што се борим за живот. Борим се уопште за децу да их подигнем и школујем", прича Јован Михајловић.

Дечак Милан Михајловић каже да му се иде у школу да би, како каже, писао, док Џафер Бериша каже да ће у школи да игра фудбал, а биће и читања и писања.

Национални савет Рома је, у сарадњи са ресорним министарствима, кроз програм подршке, за последње четири године, у школе уписао 920 ученика, а на факултете више од 340 студената.

"Није довољна само једна декада да би се побољшала ситуација у образовној структури ромске националне заједнице, него ће нам требати две, три или четири декаде. Свесни смо ми тога, не журимо али, корак по корак, да достигнемо тај ниво који све друге националне заједнице у Србији имају", рекао је Витомир Михајловић, председник Националног савета Рома.

У Министарству просвете кажу да ће новац обезбеђен за унапређење образовања Рома бити распоређен у складу са потребама деце, и да им је један од основних циљева да ромски ђаци, уместо специјалних, похађају редовне школе. Када је реч о упису, документи који недостају код непријављене ромске деце неће бити проблем.

"Ми смо у Закон унели да ромска деца и још неке друге категорије без докумената могу да се упишу у основну школу. Дакле, ево једне поруке, драги моји мали Роми и родитељи упишите децу у школе и без докумената, а онда ће школа помоћи како да родитељи добију документа", рекао је помоћник министра просвете, Желимир Попов.

У Србији, према подацима Националног савета Рома, живи између 600.000 и 800.000 Рома. Око 80 одсто је потпуно или функционално неписмено а основну школу заврши свега 20 одсто припадника ромске заједнице.