Превентивом до бољег здравља

Ако се погледају здравствени картони у домовима здравља, може се видети да најчешће на боловање одлазимо после инфаркта и карцинома, због болести система за дисање и мишићно-коштаног система.

Истраживање о здрављу становништва из 2006. године показује да готово сваки други становник има повишен притисак, 40 одсто пије, сваки трећи пуши, 17 одсто је гојазно, а чак три четвртине није физички активно!

"Нека се свако запита када је последњи пут измерио притисак, када је последњи пут извадио крв", упозорава др Петар Сеферовић, са Клинике за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије.

Статистика домова здравља показује да је тек сваки 20. преглед превентивни, иако је најмлађи пацијент Клиничког центра Србије мождани удар имао са само 16 година. И док у свету број оболелих од можданог удара опада, у Србији расте.

"У свету је доказано да се једним енергичним лечењем крвног притиска број оболелих од можданог удара се може смањити у једнодеценијском распону и за више од 40 одсто. Сугерисање да се крвни притисак мери, да се лечи, од предсудног је значаја за смањивање оброја оболелих", каже проф. др Дејана Јовановић, из Ургентне неурохирургије КЦС.

"Оно што је јасно јесте да за превенцију никада није касно. Ми морамо да знамо да постоје одређени процеси који трају деценијама. Стварање атеросклеротичних плочица траје више деценија, али чак и они који су имали инфаркт, ангину пекторис, могу да болест побољшају. Превенцијом се епидемија кардиоваскуланих болести може смањити за 35 одсто", каже проф. др Петар Сеферовић, из Клинике за кардиоваскуларне болести КЦС.

Школска деца и омладина најчешће имају проблеме са дисајним системом и кривом кичмом, а умиру од последица повређивања и тровања. Свака пета млада особа је умерено гојазна или гојазна, због чега стручњаци упозоравају да то, како често мисле старији, нису здрава деца, већ да имају или ће у будућности имати много здравствених проблема.

"Мало, заиста мало, то можда звучи олако речено, али је пракса заиста показала да нам мало треба, уз правилну организацију и распоред оброка у току дана, да је све могуће остварити", каже др Јелена Кашанин, из Института за јавно здравље "Батут".

"Ја мислим да је то једно здравствено васпитање које мора да крене од основне школе, од малих ногу треба усађивати свима да је свакоме обавеза да одлази код лекара једном или два пута годишње" каже Љубиша Перишић, директор Дома здравља Стари град.

Иако су нам за неодлазак код лекара често изговори гужве у здравственим установама, нељубазност и дуге листе чекања за многе дијагностичке процедуре и операције, на много тога, ипак, можемо и сами да утичемо. Ново истраживање о здрављу становништва планирано је за следећу годину.