"Фићијада" у Београду

Удружење "Национална класа" и Институт за трансфузију крви организовали су у Београду "Фићијаду", акцију која је окупила љубитеља националне аутомобилске иконе "фиће".

Представник Удружења "Национална класа" Иван Ивановић рекао је новинарима на Тргу Републике да је ова "Фићијада" хуманитарног карактера, односно да ће сви возачи дати крв, и додао да се нада да ће њиховим стопама кренути и друга удржења љубитеља аутомобила.

На "Фићијади" било је изложено 15 фића, међу којима је најстарији 1964. годиште, а најмлађи 1985. годиште. Власник најмлађег фиће Лазар Лазић из Шабца и његов аутомобил исто су годиште.

"Купио сам га 2003. године у инат другарима, јер нису испоштовали договор да ћемо заједно купити "фићу". Ово је мој први аутомобил, мада га не возим по лошем времену", рекао је Лазар Лазић уз осмех.

Београђанин Илија Михајловић је у опремање свог "љубимца", плаве боје, са комфорним модерним седиштима и ем-пе три плејером, уложио више од 3.000 евра.

"Кола је купио ћале 1979. године, онда их је узела тетка, па су коначно доспела и у моје руке. Прављен је за двоје и сасвим је удобан", вели Михајловић.

На питање како проналази делове и да ли их има на тржишту, он је одговорио да се делови тешко набављају и да су доста скупи. Многи кажу и да је боље, а понекад и јефитиније купити цела кола.

"Фиће" се у Србији, каже Михајловић, могу купити путем огласа, али већина није баш у "завидном стању". Добро очуване и сређене коштају и по неколико хиљада евра.

Власници, у односу на модерне машине, тог "минијатурног" аутомобила, састају се 10-15 пута годишње. Иако "фића", у односу на савремене аутомобиле, делује скучено, власници су сагласни да има довољно простора и за петочлану породицу, па чак и ако крене на дуже путовање.

Аутомобил века и миленијума

Појединци сматрају да је појављивање "фиће" био пресудно за моторизацију Југославије, а пре тачно десет година српски возачи су га на београдском сајму проглсили за аутомобил века и миленијума.

"Фића" је био и део некадашњег возног парка полиције, хитне помоћи и војске, а многи у Србији су у тим колима "прошли" обуку и добили возачку дозволу.

Прича о, може се рећи, најпопуларнијем "Фијатовом" моделу почела је пре више од пола века -1955. године када је на сајму аутомобила у Женеви представљен први "фића" - минијатурни четворосед у самоносећој каросерији са двоја врата.

Неколико година раније главни "Фијатов" инжењер Данте Ђакоса добио је "домаћи задатак" да конструише мало возило које ће, за разлику од "Фијата 500", легендарног "Тополина", омогућити удобан превоз за четири путника.

Да је Ђакоса задатак завршио успешно индиректно потврђује податак да је за првих пет година продато чак милион "фића", који су "освајали срца" симпатичном каросеријом, малом потрошњом горива и брзином од 100 километара на сат.

Поред Италије и Југославије, "Фиат 600" се производио и у Аргентини, Аустрији и Шпанији, а произведено их је више од 2,5 милиона.