Годишњица Церске битке

Србија je обележила 96 година од знамените Церске битке у којој је њена војска извојевала прву савезничку победу против Аустроугарске у Првом светском рату. Начелник Генералштаба Војске Србије Милоје Милетић положио је венац на Спомен-комплекс "Церска битка" у Текеришу истичући да је обавеза свих нас да чувамо сећање на славне победе српске војске и да потомке учимо историји.

Милетић је указао да скуп у Текеришу још једном потврђује да се са поносом и дужним поштовањем сећамо предака, јунака са Цера, али не да бисмо живели у прошлости него да бисмо боље разумели ко смо, одакле потичемо и куда идемо.

Према његовим речима, отџбина је за српског војника увек била светиња - било је тако током векова, тако је данас, тако ће бити и у времену које долази.

"У име мира подсећамо како себе, тако и генерације садашње и будуће да се на провереним вредностима из прошлости могу успешно градити односи у будућности са суседима и у међународној заједници", рекао је Милетић.

Милетић је нагласио да Вoјска Србије непрекидно одржава и унапређује своје оперативне и функционалне способности како би као модерна оружана сила увек била спремна за извршавање мисија и задатака у условима нових безбедносних изазова.

Начелник Генералштаба Војске Србије уписао се у спомен књигу, која је отворена у музеју у оквиру Спомен-комплекса "Церска битка".

Историјат Церске битке

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар.

Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, са циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала реку Саву и заузела Шабац.

До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су борбе вођене све до 20. августа.

Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.

Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал.

Победи Срба, поред тога, допринела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у Балканским ратовима.

Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.

Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

Аустријска војска у паничном бекству

У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500 заробљених официра и војника.

На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.

У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу".

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Заслуга војводе Степе

Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као најзначајнија оперативна група и њен командант ђенерал Степа Степановић, који је израдио план оперативних дејстава и у кључном тренутку упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је одлучило исход битке. Због ових заслуга, регент Александар је Степановићу доделио чин војводе.

Вест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може војнички одупрети великој сили.

Ова победа је тим више прославила српску војску, јер је уједно била и прва савезничка победа у Првом светском рату.

Победа Срба допринела је одржању морала сила Антанте, које су у почетку рата губиле битке на свим фронтовима.

Захваљујући тој победи, Аустроугарска је закаснила с концентрацијом трупа према руском фронту, што је касније олакшало операције савезника.

Зато су се звона цркве Нотр-Дам у Паризу оглашавала непрестано 24 часа на дан српске победе на Церу.