Спора реституција црквене имовине

Закон о повратку имовине црквама и верским заједницама донет је још 2006. године, али је мало ко задовољан његовом применом. Док се једни труде да примене Закон, други га оспоравају. Влада чека на одлуку Уставног суда како би се определила по ком моделу ће бити урађена денационализација.

И после седамдесет година од како им је одузета имовина, Јеврејској заједници није враћено ништа. Кажу да су доношење Закона о повратку имовине црквама и верским заједницама озбиљно схватили и да су очекивали да реституција над њиховим комуналним и заједничким поседом буде урађена.

У Јеврејској заједници сматрају да им је и Законом о просторном планирању нанета још већа штета.

"Имамо само у Београду преко 80 хектара најбољег грађевинског и најскупљег земљишта, које више није наше, по Закону који је Дулић промовисао и који је усвојен у скупштини то земљиште могу да користе само они који на њему живе раде или имају своје објекте", рекао је председник Савеза јеврејских заједница у Србији Александар Нећак.

И две исламске заједнице у Србији, када је повратак одузете имовине у питању, муче додатни проблеми. Поред тога што поседују доста имовине одузете пре 1946. године, имају и проблеме која организациона структура има правни континуитет у републици Србији, односно ко ће бити наследник имовине која би требало да се врати.

"То је додатан проблем у самом враћању и за оне делове за које је утврђено власништво који су папири у реду и зна се да треба да се врати исламској заједници", навео је генерални секретар ријасета Исламсаке заједнице Србије Един Ашћерић.

Због тог застоја, односно због постојања дуалитета, та имовина није заштићена већ се евентуално може продати или отуђити што се већ дешавало са неком имовином, навео је Ашћерић.

Две године после доношења закона, јула 2008. године поднета је иницијатива за оцену његове уставности.

"Чека се на одлуку уставног суда по питању захтева за оцену уставности у вези са законом о враћању имовине црквама и верским заједницама", рекао је Ашћерић.

Како је истакао, непосредно после тога влада ће се определити дефинитивно за модел денационализације и после тога ће се обавити и јавна расправа и консултације са свим представницима европских институција које су релевантне по том питању.

У Уставном суду су рекли да ће се судија известилац, Предраг Ћетковић, изјаснити о иницајативи за оцену уставности закона о повратку имовине црквама и верским заједницама, на седници која би требало да буде одржана у кварталу септембар-октобар ове године. До тада, закон ће се примењивати у свом изворном облику.