Времеплов (21.8.2010)

Године 1780. на данашњи дан рођен је Јернеј Копитар, словеначки лингвиста и слависта. Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану" као и „Малу просто-народну славеносербску песнарицу". До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији. Као Вуков сарадник Јернеј га је саветовао да објави прву граматику српског језика, да прикупља а затим објави народне умотворине, да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник

(Репње, 21. 08. 1780 - Беч, 11. 08. 1844)

1958.- Умро Стеван Христић, композитор и диригент, академик. Својом свеукупном делатношћу је био најистакнутији композитор у Србији у првој половини 20. века. Школовао се на чувеном Лајпцишком конзерваторијуму, који је његовом раду дао солидне професионалне темеље. Такође је, у време пред Први светски рат, боравио у Москви, Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама ондашње Европе, као и са ослонцем у традицији српског музичког романтизма и националне боје (посебно самога Мокрањца), створио је особен музички језик који је био мешавина фолклорних утицаја и касноромантичарских, импресионистичких и веристичких елемената у мелодији, хармонији и инструментацији. Ово је учинило да његова музика буде слушљива и блиска широком аудиторијуму. Његов најзначајнији допринос развоју културног живота Србије је оснивање и вођење Београдске филхармоније. Ипак, највише заслуга носи за своје стваралаштво. Оно почиње писањем сценске музике за комад с певањем „Чучук Стана" (1907.), а до краја свог живота је написао и соло песме, неколико хорских дела, две концертантне композиције, „Симфонијску фантазију за виолину и оркестар" (дипломски рад у Лајпцигу) и „Рапсодија за клавир и оркестар". Његова најзначајнија, и најпознатија, дела су (први у српској музици) ораторијум „Васкрсење", изванредно „Опело у b-moll-у", једина довршена опера „Сутон" и, као његово најпознатије, а могло би се рећи и најквалитетније дело, балет Охридска легенда.

(Београд, 19. 06. 1885 - Београд, 21. 08. 1958)

1900.- Умро Илија Огњановић - Абуказем, књижевник
(Нови Сад, 12. 05. 1845 - Будимпешта, 21. 08. 1900)

1904.- Рођен Каунт Бејзи, амерички џез - пијаниста
(Ред Бенк, 21. 08. 1904 - Холивуд, 26. 04. 1984)

1907.- Рођен Хај Зарет, амерички књижевник
(Њујорк, 21. 08. 1907 - Вестпорт, 02. 07. 2007)

1935.- Рођен Тома Михајловић, новинар и фото-репортер листова "Арена" и  "Новости"  (Параћин, 21. 08. 1935 - Београд, 26. 05. 2007)

1936.- Рођен Вилт Чемберлен, амерички кошаркаш
(Филаделфија, 21. 08. 1936 - Лос Анђелес, 12. 10. 1999)

1940.- Убијен Лав Давидович Бронштајн Троцки, руски револуционар
(Ивановка, 07. 11. 1879 - Мексико Сити, 21. 08. 1940)

1944.- Почела међународна конференција у Дамбартон Оксу посвећена оснивању oрганизације Уједињених нација

1951.- Умро Констант Ламберт, енглески композитор, диригент и музички критичар
(Лондон, 23. 08. 1905 - Лондон, 21. 08. 1951)

1964.- Умро Палмиро Тољати, италијански политичар, оснивач и генерални секретар КП Италије   (Ђенова, 26. 03. 1893 - СССР, 21. 08. 1964)

1968.- Трупе Варшавског пакта окупирале Чехословачку

1979.- Умро Ђузепе Меаца, италијански фудбалер, репрезентативац
(Милано, 23. 08. 1910 - Рапало, 21. 08. 1979)

1986.- Рођен Јусеин Болт, јамајчански атлетичар, светски и олимпијски шампион
(Трилони, 21. 08. 1986)

2005.- Умро Бранислав-Цига Миленковић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Церовац, 20. 04. 1931- Београд, 21. 08. 2005)

2008.- Умро Марио Берток, хрватски шахиста, интернационални мајстор, репрезентативац Југославије
(Загреб, 02. 09. 1929 - Загреб, 21. 08. 2008)