Крај вечном студирању

Студенти који не студирају по "Болоњи" добили су рок да студије заврше до краја школске 2013/2014. године.

У Србији је тренутно око 40. 000 студената који студирају по старим програмима. Највише студената којима је истекао апсолвентски стаж има на Правном факултету, а најмање их је на Факултету безбедности и на Ветеринарском факултету.

Међу апсолвентима је више од половине оних којима је истекао апсолвентски стаж. Неки су на факултету провели и целу деценију.

Анкетирани студенти кажу да нису ишли на предавања и вежбе као ванредни студенти, већ су само спремали испите. Признају да знају да се олење и да по пар месеце не раде ништа.

Нови закон би могао да мотивише старе студенте да буду ажурнији. Ипак, уколико не заврше студије до истека овог рока, не губе право на студирање, већ могу да се пребаце на болоњски начин студирања.

"Уколико заврше по старом плану и програму за њих је то лакше, а за нас је као државу боље, јер се повећава број високо образованих. Уколико то пак не учине, онда ће по новом систему имати далеко већи број испита", истиче министар просвете Жарко Обрадовић.

Било да је реч о великом броју студената, незанимљивом градиву, неприступачним професорима или недовољно ревносним студентима, просечно студирање на Београдском универзитету траје осам година. Само на Правном факултету је преко 5.000 активних апсолвената.

"Има ту много разлога, како са стране студената, тако и са стране наставног кадра. Политика уписа на факултет је таква, мада ако би се факултет питао не би уписивао више од 1.200 студенета", сматра Миљко Ваљаревић секретар Правног факултета.

И неки факултети у свету имају проблем са дужином студирања. Можда би решење за српске студенте могло да се пронађе у мексичком моделу, где су уведене електронске картице и за студенте и за наставнике помоћу којих се проверава колико времена и једни и други проводе на факултету.