Стручњаци, остајте овде!

Иако је тренд напуштања Србије, у жељи да се обезбеди боља будућност, последњих година опао, забрињава чињеница да међу онима који ипак размишљају о одласку из земље и даље предњаче интелектуалци.

Према истраживању Групе 484, више од 30 одсто магистара и доктора наука своју будућност види у некој другој земљи.

Стручњаци, међутим, опомињу да је далеко већи проблем небрига друштва о интелектуалцима који остају, као и о онима који после неколико година ипак пожеле да се врате.

Школовање једног стручњака кошта око 30.000 евра. Године кризе и ратова платили смо прескупо јер смо Америку и многе земље Европе частили образованим, врсним интелектуалцима.

"Из Математичке гимназије, где сам завршио средњу школу, половина одељења је у иностранству, а из групе на Електротехничком факултету, од нас осморо, петоро је у иностранству", наводи докторант Универзитета у Мадриду Дејан Грабовичкић.

Иако је вест о запошљавању наших лекара у Немачкој, код многих само појачала утисак да друштво не чини довољно да их задржи у земљи, има и стручњака који сматрају да је погрешно људе од науке задржавати на једном месту.

"Свет би био без проналазака да је неко задржавао људе у својим кућама. Да је Тесла остао у Смиљану не бисмо имали наизменичну струју, дакле људе не треба задржавати", рекла је професорка Србијанка Турајлић из Центра за образовне политике.

Турајлићева је навела да је сјајна вест за земљу ако људи могу да оду и добију посао, јер то значи да су наше дипломе веома квалитетне и цењене и додала да је то нешто што треба да рекламирамо, да би дошли људи из других крајева света код нас да студирају.

"Да је вредео, не би се ни вратио"

Од свега тога је, тврде професори много опаснија небрига државе о онима који су одлучили да се врате. Проблем нострификације, односно признавања дипломе, понекад траје годинама. Дешава се да наши факлутети чак не признају ни дипломе познатих светских универзитета.

"Младић кога случајно познајем, који има диплому из Канаде са MAC GILLA, 50. универзитета на светској ранг листи, не може да нострификује диплому. У целој Европи може да буде грађевински инжењер, код нас не може, јер ми мислимо да треба нешто друго. Дакле, имамо факултете који гледају само себе и државу коју то не занима", каже Турајлићева.

Непризнавање дипломе, а онда и проблем запошљавања, врло брзо враћа повратнике, како кажу у типично нашу реалност.

"Наилазе на препреке, неприхватање колега. Постоји оно - да је вредео не би се ни вратио. Шаље се порука - боље да не долазите јер ћете пожелети одмах и да се вратите и многи који су дошли после стипендија, стварно пожеле да поново оду", рекла је Татјана Павлов из Групе 484.

Свако ко жели да му се диплома, стечена на неком иностраном Универзитету призна, у Србији је до сада морао да плати најмање 30 .000 динара, понекад и знатно више.

О времену које на то потроши да и не говоримо. Надлежни, међутим, најављују доношење уредбе којом ће процедура признавања дипломе бити далеко лакша и бржа.