Напозната судбина 300 беба

У Србији није позната судбина више од 300 деце, које родитељи нису видели од рођења, а речено им је да су рођена мртва или да су умрла непосредно по рођењу.

Омбудсман Саша Јанковић каже да је у већини нерешених случајева лоше вођена документација, а у многим је наступила застерелост.

Стотина деце изгубљена је на путу од болнице ка погребном предузећу. Неки родитељи и 40 година трагају за истином. Беба Мирјане Новокмет проглашена је мртворођеном још 1978. године.

"Када смо тражили да видимо бебу, да је идентификујемо, одбили су и рекли да смо млади, да ћемо имати још деце. Одмах сам сумњала да се нешто дешава. Међутим, ви сте појединац и нормално да нисте могли да се изборите, а нисте ни едуковани да бисте знали шта је у питању", рекла је Мирјана Новокмет.

Омбудсман је својим извештајем скренуо пажњу надлежнима да сумње родитеља нису неосноване.

Јанковић је рекао да када се неко у болницама или матичним службама запита о одређеним чињеницама, често им се говори да нема документације, да је на пример изгубљена у поплавама, иако је касније та иста документација била пронађена.

Према његовим речима, не може се са извесношћу, без додатних истрага рећи да су деца преминула, јер се не може утврдити где су њихова тела сахрањена, јер родитељима није омогућено да виде тела, иако су то тражили и нема доказа о томе ко је потписивао обдукцијске налазе.

"У неким случајевима мајке су потписивале одређена документа за које данас не знају, нити их могу добити, јер евиденције нису вођене како треба, потписи нису читки - једноставно административна аљкавост", нагласио је Јанковић.

Проблем због застарелости 

Омбудсман предлаже већ формираној Скупштинској радној групи, да донесе посебан закон који би омогућио утврђивање непобитне истине. Проблем са несталим бебама је што је у вечини случајева наступила застарелост.

Државна секретарка у Министарству правде Гордана Пуалић рекла је да свако има право на истину и да уколико је било криминалних радњи, треба извршити истрагу да би починиоци одговарали.

Према њеним речима, постоје сметње, јер се на учиниоце примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а ако је у међувремену закон мењан, онда се примењује онај који је за починиоца блажи. 

Заштитник грађана упозорава да тренутно постоји најмање 11 спорних административних пропуста који могу да буду основа за нове манипулације.

Тако је, на пример, рок за пријаву рођења детета 15 дана, а за пријаву смрти три, што може да доведе до тога да се прво пријави смрт, па онда рођење, из чега се може закључити да је дете проглашено мртвим ипак живо.