Београдски Музеј аутомобила

За "обичне смртнике" возила у Музеју аутомобила јесу и остаће само експонати, а иако су сви аутомобили у возном стању, тек неколицина "одабраних" имала је прилику да их "испроба".

Били су то актери култних филмова "Отписани" и "Балкан експрес", али и новијих остварења, па је главни глумац "Београдског фантома" улицама главног града Србије "јурцао" музејским "поршеом".

"У Музеју има неколико возила која служе за снимање филмова. То су аутомобили који треба да се рестаурирају, па их изнајмљујемо како би поправили финансијску ситуацију. Обично су то немачки ратни џипови", рекао је директор Музеја Братислав Петковић.

Колекција има око стотинак возила и сва су у возном стању.

"Интеракција човека и аутомобила је изузетно важна, то је справа која треба да ради, а не да стоји непомично, јер једино тако можемо да видимо како се некада возило. Била је то борба човека и машине", истакао је Петковић.

Најстарије возило у Музеју је трицикл "марот кардон" из 1897. године, у који је уграђен први модеран мотор, са преко 1.000 обртаја и има свега једну и по коњску снагу.

Крајем 19. века, прича Петковић, за покретање једног точка било је потребно пола коњске снаге, а "марот кардон" нема ни две, па је конструктор био "принуђен" да направи трицикл.

"'Ферари' из 1978. године је последње возило које је пре десетак година постало део музејске збирке. Све је теже набавити раритетне и интересантне аутомобиле, јер је њихова вредност често прецењена ", рекао је Петковић.

Возачка дозвола првог српског шофера

Према његовим речима, има доста поклона, а као један од најзначајнијих је "порше метанол" из 1976. године који је Музеју поклонио Душан Груден, инжењер из Србије који је више од 30 година радио у компанији "Порше".

"Није толико стар, али је значајан, јер је наш човек радио на њему. То је јединствен аутомобил, један једини 'порше' који није на бензин", објаснио је Петковић, напоменувши да, када је реч о колима, не важи увек правило да само они старији од 30 година "иду" у музеј.

У гаражи "олд тајмера" налази се и возачка дозвола првог српског шофера Сретена Костића, као и "шарон" који је возио. Костић је, наиме, 3. априла 1903. године, уз инструктора из Аустрије, сео у први ауто који је стигао у Београд.

Београдски Музеј аутомобила једини је у Србији, па и он, као и сви експонати, има своју причу.

Музеј је, уствари, прва јавна гаража на Балкану, саграђена 1929. године, по пројекту руског архитекте Валерија Сташевског. Зграда је проглашена за културно добро и то је његов куриозитет. Музеј је званично отворен 1994. године.

"Збирка је била приватна, моје власништво. Удружили смо се, ја, као колекционар и Скупштина града Београда, која је нашла простор", истакао је Петковић.

У музејској збирци су, поред аутомобила, први саобраћајни прописи и закони, регистарске таблице, алат, стари паркинг сатови и литература из области саобраћаја и аутомобилизма.