Времеплов (14.8.2010)

Уговор о стварању "Мале Антанте", војно-одбрамбеног савеза Чехословачке, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Румуније потписан је на данашњи дан 1920. године. Циљ "Мале Антанте", која се ослањала на Француску (тада водећу континенталну силу у Европи), било је спречавање сваког покушаја рестаурације Хабзбурга у било ком облику. Све три земље (Румунија се савезу придружила 1921) биле су животно заинтересоване за одржање нових граница успостављених после Првог светског рата. Бојазан није постојала толико од обнове Аустро-Угарске колико од мађарског ревизионизма и доласка Хабзбурга на престо Мађарске. Последњи аустријски цар Карло Хабзбуршки бар два пута је покушао да се врати на престо у Будимпешти, последњи пут 1921. након чега је конфиниран на португалско острво Мадера у Атлантику. 

Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су 1941. године "Атлантску повељу", која је касније постала темељ на ком су устројене УН. "Атлантска повеља" је укључивала право народа да изабере облик владавине у својој земљи и да територијалне промене нису законите без слободно израженог пристанка заинтересованог народа. Хијерархија вредности "Атлантске повеље" послужила је као основ и приликом формирања НАТО пакта. Сапотписник "Атлантске повеље" септембра 1941. у Лондону била је и Краљевина Југославија.

1040. - Шкотског краља Данкана убио је Макбет, који је потом владао 17 година. Макбетова владавина, посебно начин на који је запосео шкотски престо, инспирисала је енглеског писца Вилијама Шекспира за једну од његових најпознатијих драма.

1791 .- Основана Гимназија у Сремским Карловцима, почела са радом 1. новембра 1792.

1893. - Француска је постала прва држава у којој је уведена обавеза стављања регистрационих таблица на моторна возила.

1867. - Рођен Џон Голсворти, енглески књижевник, нобеловац (Кингстон Хил, 14. 08. 1867 - Хемпстид, 31. 01. 1933)

1876. - Рођен Александар Белић, лингвиста, професор Универзитета у Београду,  академик (Београд, 14. 08. 1876 - Београд, 26. 02. 1960)

1928.- Рођен Никша Стипчевић, филолог, професор Филолошког факултета у Београду,  управник Библиотеке САНУ, председник Управног одбора РТС-а  (Сплит, 14. 08. 1928)

1939. - Умро Драгиша Лапчевић, политичар и публициста   (Ужице, 27. 10. 1867- Београд, 14. 08. 1939)

1941.- Рођена Вида Огњеновић, позоришни редитељ , књижевница и дипломата, професор Академије уметности у Новом Саду (Дубочке, 14. 08. 1941)

1947. - Рођена Данијела Стил, америчка књижевница  (Њујорк, 14. 08. 1947)

1954.- Потписана Конвенција о заштити културних добара у случају оружаних сукоба

1956. - Умро Бертолд Брехт, немачки књижевник и позоришни теоретичар  (Аугсбурт, 10. 02. 1898 - Берлин, 14. 08. 1956)

1968. - Рођена Хали Бери, америчка филмска глумица, добитница Оскара  (Кливленд, 14. 08. 1968)

1970. - Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.

1972. - Умро Жил Ромен (Луј Фаригул), француски књижевник (Сен Жилијен Шаптеј, 26. 08. 1885 - Париз, 14. 08. 1972)

1973. - Рођен Владимир Вујасиновић, ватерполиста, репрезентативац  (Ријека,14. 08. 1973)

1984. - Умро Тигран Вартанович Петросјан, јерменски шахиста (Тбилиси, 17. 06. 1929 - Москва, 14. 08. 1984

1988. - Умро Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила (Модена, 18. 02. 1898 - Маранел, 14. 08. 1988)

1990. - Враћено совјетско држављанство књижевнику Александру Солжењицину

2002. - Умрла Радојка Живковић, хармоникашица и композитор  (Глободер, 24. 08. 1923 - Београд, 14. 08. 2002)

2004. - Умро Чеслав Милош, пољски књижевник и преводилац, нобеловац (Шећејн, 30. 06. 1911 - Краков, 14. 08. 2004)

2009. - Умро др Илија Конев, бугарски слависта, професор и ректор универзитета, министар науке и вишег образовања, академик САНУ (1928 -14. 08. 2009)