(Не)брига о здрављу радника

О здрављу радника брине Институт за медицину рада. Међутим, запослени у тој установи упозоравају да ће их небрига затворити. Некада је у Србији било више од 800 лекара медицине рада, данас их је око 100.

Дугогодишње бављење неким пословима понекад може да остави трајне последице по здравље. Некада је свако предузеће имало лекаре који су водили рачуна о својим запосленима, али у већини предузећа то више није пракса.

О здрављу радника увек брине Институт за медицину рада. Међутим, запослени у тој установи упозоравају да ће их небрига - затворити.

Више од 100 година Институт за медицину рада "Др Драгомир Карајовић" води рачуна о здрављу радника. Међутим, у овој установи већ двадесет година зидови су неокречени, под је пропао, опрема је застарела. Али то нису њихови једини проблеми.

"Сусрећемо се са једним кадровским проблемом од 23 априла 2008. године где је од лекара специјалаиста медицине рада тражено да се изјасне да ли остају у служби медиције рада да раде превентиву и да раде на одржавању радничког дравља или ће да пређу да буду изабрани лекари", рекао је доктор Александар Миловановић из Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

Карајовић је рекао да се скоро 80 одсто његових колега из примарне здравствене заштите определило да буде изабрани лекар само да би имали загарантовани лични доходак.

У овом тренутку, мањак лекара, Министарство здравља не жели да коментарише. Ипак за реновирање су дали новац и то за прозоре, део крова и кухињу. Остаје још да се обнове фасада и собе и постави нова инсталација.

Некада је у Србији било више од 800 лекара медицине рада, данас их је око 100. А сваке године кроз овај институт прође око 10.000 пацијената.

"Ако се здравствено стање радника запусти, имаћемо болесну радну полулацију која неће моћи да ради, неће моћи да остварује доходак и да подиже бруто национални доходак који је актуелан свуда у свету, поготово сада у кризама", рекао је Миловановић.

Лекари медицине рада воде рачуна о здравстевном стању запослених током њиховог радног века, одређују ко може да се бави одређеним занимањем и када његова радна способност престаје.

Да не би требало да одустанемо од ње, показује и податак да је Финска узела наш модел медицине рада. Данас, фински лекари долазе у Србију, како би помогли да наша медицина рада поново стане на ноге.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.