Конвенција o касетнoj муницији

Од августа ступа на снагу Конвенција о касетној муницији која забрањује производњу, употребу, складиштење и пренос касетне муниције. Конвенцију је потписало више од 100 држава, а 37 ратификовало. Србија није међу њима.

У Србији, 17 милиона квадратних метара, у 16 општина, који нису очишћени од касетних бомби, потенцијална су опасност.

За време НАТО бомбардовања, на Србију је бачено више од 1.000 касетних бомби, са око 350.000 пројектила.

Од њих је, за три месеца, погинуло 23, а повређено 58 цивила. После бомбардовања, од касетних бомби страдало је шест, а рањено 12 људи.

Један од рањених је Данијел Ивић. Имао је 11 година када је у Косовској Витини, два месеца после бомбардовања, налетео на касетну бомбу.

"Изгубио сам обе ногем, вид на десном оку и делимично ми је ослабљен вид на левом оку. Лобирам да се ово оружје забрани и промовишем Конвенцију", рекао је Данијел Ивић.

Ивић је истакао да је ова конвенција постојала 1999. године, данас не би ни били овде. "Позивам Владу Србије да потпише овај споразум и тиме спречи нове жртве", навео је Илић.

Многе жртве касетне муниције из Србије боре се за њену забрану. "Само уништавање јесте скупо, али није ни технички неизводљиво нити проблематично. Имамо и знање и људе да то ефикасно и стручно онеспособе", рекао је мајор у пензији Душан Вукојевић.

Конвенцију за забрану касетне мунуције потписало је 107 земаља, међу њима 18 чланица НАТО-а и 20 чланица Европске уније. Пре две недеље, Европски парламент донео је резолуцију којом се од свих чланица Уније тражи да потпишу Конвенцију.

"Потписивање конвенције носи обавезе у погледу уништавања залиха у року од осам година, у погледу чишћења загађених територија у року од десет година", рекла је Јелена Вићентић из Организације "Подршка, права, приступ Србија".

Вићентић је истакла да држава потписница овим споразумом по први пут у историји Међухуманитарног права, када је у питању један документ о разоружању, даје државама и обавезу адекватног збрињавања преживелих жртава.

Иако је апел за забрану упућен и из Београда, 2007. године, са Међународне конференције земаља жртава касетне муниције, Србија није парафирала Конвенцију.