Наши Кинези

Према подацима Српско-кинеског удружења, око 7.000 кинеских држављана има привремени боравак у Србији.

Већина је нашу земљу изабрала за трајно место живљења, па не чуди што се многи одлучују да овде заснују породице и затраже права која им законом припадају. Отуда и многа кинеска деца боље говоре српски од матерњег кинеског језика.

Петогодишња Ана је пореклом кинескиња. Потиче из богате приморске провинције Цин Ђан коју су крајем 90 напустили њени родитељи одлучивши да живот наставе у Србији.

Родила се у Лесковцу, а због пословних обавеза мајке и оца живи у српској породици у Грделици. Од Нана слађане, чије је презиме придодала свом, научила је многе наше обичаје, али и српски језик, који је каже, лакши од кинеског.

Породица Гуо у Србији је добила три девојчице, али је због традиционалног кинеског образовања две вратила кући. Отац мале Ане стидљиво каже да би у Кини због вишечлане породице морао да плати казну између две и 10.000 евра.

Већина кинеза у Србији, на основу трговинских радњи добија право на привремени боравак. Ретко се, кажу, одричу кинеског због српског држављанства.

Деца рођена у Србији се у присутву судског тумача и оверених докумената уписују у матичне књиге рођених, а тек са 14 година стичу право да изаберу чији ће држављани бити.

"По болничкој пријави кад се појаве одређују се лична имена на записнику. Имена су удглавном кинеска и нема српских као што се прича", каже Весна Ђикић, матичар у Нишу.

Братислав Вукадиновић, председник Српско-кинеског друштва, каже да деца кад се врате биће наши мали амбасадори и уградиће себе у мост сарадње који гајимо с кинеским народом.

Ана, којој ће идуће године отац испунити жељу да буде српски ђак, не крије да више воли Србију, јер Кину, у којој има две сестре, никада није посетила.