Неуставне одредбе о кажњавању медија

Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању о новчаним казнама за медије, Уставни суд Србије оценио је неуставним, јер представљају кршење слободе медија и изражавања.

Суд је оценио да обавеза уписа у регистар јавних гласила не представља повреду Устава и међународног права, али су неуставном оцењене одредбе које упис у регистар јавних гласила доводе у везу са забраном издавања.

Према оцени суда, неуставне су и одредбе којима се кршење претпоставке невиности и заштите права малолетника третирају као привредни преступ, јер по својој природи не представљају повреду привредног и финансијског пословања.

Оцењено је да нису у складу са Уставом и међународним конвенцијама одредбе закона које се односе и на обавезивање тужиоца и суда да покрену поступак и изрекну казну јавном гласилу, а такође и одредба према којој само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило.

Према мишљењу суда, одредба која се односи на достављање података из регистра надлежном министру или пореској служби, не може бити спорна, а нису неуставне одредбе о располагању права, као ни забрана оснивања гласила под истим или сличним именом у трајању годину дана.

Судија известилац Весна Илић Прелић оценила је да су те одредбе погрешно схваћене као ограничење и да оне заправо штите права грађана, имајући у виду шири јавни интерес и утицај медија.

Она је суду предложила да данас одлучује о предлогу омбудсмана и поднетим иницијативама за оцену уставности измена и допуна Закона о јавном информисању због значаја те материје и последица које из тих прописа могу проистећи.

"У сваком демократском друштву а посебно оном које је на путу демократског развоја као што је наше од изузетног је значаја за сваког појединца да се начином на које се уређује слобода медија осигура пуна афирмација и остваривање слободе мишљења, изражавања и право на обавештеност", рекла је Весна Илић Прелић.

Према њеним речима, изменама и допунама Закона о јавном информисању прописане поједине казне за привредне преступе знатно су више од максимума који је одређен Законом о привредним преступима, чиме је нарушено начело јединства правног поретка.

Уставни суд покренуо је поступак уставности одредаба закона које се односе на овлашћења министра, јер би министру било препуштено да самостало уређује и прописује услове уписа у регистар, што је по оцени суда спорно.

Од Скупштине Србије затражено је да у року 60 дана достави мишљење о одредби закона којом је прописано да министар "ближе уређује начин вођења регистра јавних гласила", који није дефинисан ниједним прописом ни актом.

Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању које је Уставни суд оценио неуставним, престаће да важе даном објављивања одлуке суда у "Службеном гласнику Србије".

УНС:  Затражити мишљење Европског суда за људска права

Без обзира на одлуку Уставног суда, Удружење новинара Србије најављује да ће од Европског суда за људска права у Стразбуру тражити мишљење о одредбама измена Закона о информисању.

"Проћердали смо годину дана и немамо разлога да будемо задовољни што су се судије сложиле са нама", каже Љиљана Смајловић председница УНС-а.

Повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић, каже да нема одредбе у измењеном Закону о информисању која није доведена у питање.

Шабић је оценио да је држава требало да има слуха за стручну и медијску јавност у Србији које су указивале на неуставност закона. 

Указао је да, уколико држава без икаквог аргумента и уважавања мишљења стручне јавности буде усвајала законе, то практично значи да ће се правда увек тражити пред Уставним судом или у Стразбуру.

Заштитник грађана Саша Јанковић осврнуо се на Закон о електронским комуникацијама, као још један споран закон коме су се успротивила новинарска удружења.

Њиме се, тврди, нарушава приватност грађана и најављује да ће пред Уставним судом покренути поступак о оцени уставности тог закона.

Уставни суд разматрао је измене и допуне Закона о информисању на предлог омбудсмана Саше Јанковића којима су оспорене готово све одредбе тог акта, а размотрене су и три иницијативе грађана.

Изменама и допунама Закона о јавном информисању ступиле су на снагу 8. септембра 2009. године, а Влада Србије упутила је 9. јула парламенту на усвајање по хитном поступку законски предлог који је изгласан 31. августа упркос противљењу широке и стручне јавности.

Пре тога, сама Влада је поднела шест амандмана на сопствени предлог, а Скупштина је усвојила и још један амандман опозиције.