Времеплов (18.7.2010)

Смрт италијанског књижевника Франческа Петрарка и енглеске књижевнице Џејн Остин обележили данашњи дан кроз историју. Године 1918. рођен јужноафрички државник Нелсон Ролихлахија Мандела.

На данашњи дан 1374. умро је Франческо Петрарка, италијански књижевник. Петрарка је још као дечак читао римске класике и песме италијанских и провансалских трубадура. На његов књижевни рад утицао је и Данте. Писао је на италијанском и латинском језику. Збирка "Канцонијер" или "Расуте риме" - 366 песама од којих су најбројнији и најпознатији љубавни сонети, инспирисана је Петраркином неоствареном љубављу према лепотици Лаури. Поред песама, Петрарка је писао историјске, филозофске и полемичке списе, писма и посланице. За еп "Африка" добио је највеће књижевно признање тога доба - 1341. године крунисан је песничким ловоровим венцем на римском Капитолу. У историји књижевности оставио је траг као велики лирски песник, мајстор форме и претеча ренесансе. Утицао је на европске и дубровачке песнике 15. и 16. века. Преведен је на многе светске језике.

Године 1817. умрла је енглеска књижевница Џејн Остин, која  је у романима реалистички сликала свакодневни живот провинцијске Енглеске. Заплети њених романа проткани су хумором и благом иронијом. Дијалог је необично вешто водјен. Дела: романи "Разум и осећајност", "Гордост и предрасуда", "Менсфилд парк", "Ема", "Нортагентска опатија", "Наговарање".

На данашњи дан 1918. године рођен је јужноафрички правник и државник Нелсон Ролихлахија Мандела, председник Јужне Африке и вођа Афричког националног конгреса и борбе против апартхејда. Расистички режим Јужне Африке га је 1962. осудио на пет година затвора, а 1964. на доживотну робију. Из затвора је, после огромног притиска светског јавног мњења као и јавности Јужне Африке, пуштен 1990, а шеф државе постао је 1994.године.

1610. -  Умро Микеланђело Меризи да Каравађо, италијански сликар (Бергамо, 1573 - Порто д Ерколе, 18. 07. 1610)

1635. - Рођен Роберт Хук, енглески физичар, усавршио микроскоп (Фрешвотер, 18. 07. 1635 - Лондон, 03. 03. 1703)

1721. - Умро Жан Антоан Вато, француски сликар (Валенсијен, 10. 10. 1684 - Ножан, 18. 07. 1721)

1811. - Рођен Вилијем Текери, енглески књижевник (Калкута, 18. 07. 1811 - Лондон, 24. 12. 1863)

1859. - Положен камен темељац Теразијске чесме у Београду

1873. - Умро Лука Вукаловић, херцеговачки војвода (Богојевић, 30. 10. 1823 - Салтакча, 18. 07. 1873)

1876. - Умро Јанко Шафарик, историчар и филолог (Кишкереш, 14. 11. 1814 - Београд, 18. 07. 1876)

1892. - Откривен споменик Хајдук - Вељку Петровићу у Неготину. Споменик је подигнут према пројекту архитекте Јована Илкића, на месту погибије великог јунака, 1813. године. Израђен је од црвеног лепеничког мермера, а Хајдук - Вељков бронзани портрет, у форми медаљона, дело је вајара Ђорђа Јовановића. Изливен је у познатој Монцовој радионици у Паризу.

1892. - Први пут изведена Мокрањчева "Шеста руковет". На великој светковини уприличеној поводом откривања споменика Хајдук Вељку Петровићу хор Првог београдског певачког друштва, под диригентском палицом самог аутора, извео је "Шесту руковет", композицију која је постала заштитни знак Неготина и "Мокрањчевих дана".

1894. - Умро Шарл Мари Леконт де Лил, француски књижевник (Сент Пол, 22. 10. 1818 - Лувесиен, 18. 07. 1894)

1895. - У Сремским Карловцима објављен први број недељног листа за забаву, науку и књижевност "Бранково коло". Покретач и уредник "Бранковог кола" био је професор Карловачке гимназије, књижевник Паја Марковић Адамов. После његове смрти, 1904. године, уређивачки посао је обављало више  карловачких  професора. Лист "Бранково коло" је наставио богату традицију војвођанске периодике и стекао велики углед објављивањем превода поезије и прозе француских, немачких и руских књижевника. Последње две године  појављивао се као двонедељник. Престао је да излази 12. јула 1914. године.

1898. - Француски физичари Марија и Пјер Кири открили полонијум

1917. - Рођен Анри Салвадор, француски шансоњер (Кајен, 18. 07. 1917 - Париз, 13. 02. 2008)

1921. - Рођен Џон Глен, амерички космонаут (Кембриџ, 18. 07. 1921)

1922. - Рођен Исо Вољевица, сликар, карикатуриста и хумориста (Мостар, 18. 07. 1922 - Мостар, 26. 01. 1981)

1933. - Рођен Јевгениј Александрович Јевтушенко, руски књижевник (Зима, 18. 07. 1933)

1941. - Рођена Наталија Бесмертнова, руска балерина (Москва, 19. 07. 1941 - Москва, 19. 02. 2008)

1960. - Рођен Антонио Бандерас, шпански филмски глумац (Малага, 18. 07. 1960)

1989. - Умро Михаило Живановић, кларинетиста, композитор, диригент РТС-а ( - 18. 07. 1989)

1994. - Умро Предраг Голубовић, филмски редитељ и сценариста (Сарајево, 25. 06. 1935 - Београд, 18. 07. 1994)

1996.   - Умрла Олга Милошевић, лекар, генерални секретар Црвеног крста Југославије
(Темишвар, 1907 - Београд, 18. 07. 1996)

1998. - У Риму основан  први стални Међународни кривични суд за ратне злочине

2005. - Умро Зоран Петровић, спикер Радио Београда (Београд, 08. 12. 1934 - Београд, 18. 07. 2005)

2009. - Умро Хенри Алингам, најстарији мушкарац на свету -114 година, један од последњих учесника Првог светског рата (Лондон, 06. 06. 1896 - Овингдин, 18. 07. 2009)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 31. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи