Времеплов (17.7.2010)

Године 1936. почео је Шпански грађански рат. У ноћи између 17. и 18. јула 1936. године у многим градовима Шпаније, шпанском Мароку, као и на Канарским острвима, избила је фашистичка побуна. Војно - фашистички кругови земље, под руководством генерала Франка, повели су оружану борбу против владе Народног фронта, који је, пет месеци раније, на слободним изборима однео велику победу. Грађански рат у Шпанији је почео као контрареволуционарна побуна, а убрзо се претворио у рат за националну независност Шпаније. Шпанском народу највећу помоћ пружили су добровољци, који су стизали из свих крајева света. Међу њима се налазило и .200 добровољаца из Југославије. Међутим, све то није било довољно. После трогодишњег крвавог рата, тешких разарања и бројних жртава, републиканска војска је побђена и заведена је диктатура на челу са генералом Франсиском Франком.

На данашњи дан 1946. стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини. У Други светски рат ушао као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У медјуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, након капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите  народа - политичка полиција) ухапсила га је 12. марта 1946. Осуђен је са образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948. Рехабилитован је одлуком скупштине Србије из 2004. којом су оба сукобљена покрета из Другог светског рата оцењена као покрети отпора.

1790.- Умро Адам Смит, шкотски економиста и етичар (Киркелди, 05. 06. 1723 - Единбург, 17. 07. 1790)

1859.- Декретом Милоша Обреновића варошица Врбица преименована у Аранђеловац

1888.- Рођен Самуел Јосиф Агнон, израелски књижевник, нобеловац (Бучак, 17. 07. 1888 - Израел, 17. 02. 1970)

1899.- Рођен Џејмс Кегни, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Њујорк, 17. 07. 1899 - Њујорк, 30. 03. 1986)

1912.- Умро Жил Анри Поенкаре, француски филозоф, математичар и физичар, аутор теорије релативитета (Нанси, 29. 04. 1854 - Париз, 17. 07. 1912)

1920.- Рођен Хуан Антонио Самаран, шпански атлетичар и спортски  радник, председник   Међународног олимпијског комитета (Барселона, 17. 07. 1920)

1927.- Обављен први спортски радио пренос у Југославији - утакмицу Грађански - ХАШК Загреб преносио Вилим Бркић

1928.- Умро Светолик Радовановић, геолог и палеонтолог, професор Универзитета у Београду, академик (Прћиловица, 23. 03. 1863 - Београд, 17. 07. 1928)

1928.- Рођен Душан Трнинић, балетски играч и кореограф (Дубица, 17. 07. 1928 - Београд, 12. 02. 2004)

1931.- Рођен Никола Поповић, филмски редитељ и продуцент (Подгорица, 17. 07. 1931 - Париз, 06. 03. 2003)

1933.- Рођен Коста Димитријевић, књижевник, публициста и новинар (Београд, 17. 07. 1933)

1941.- Умро Аугуст Цесарец, књижевник и револуционар (Загреб, 04. 12. 1893 - Загреб, 17. 07. 1941)

1943.- Рођен Доналд Сатерленд, канадски филмски глумац (Сент Џон, 17. 07. 1943)

1945.- Почела Потсдамска конференција великих сила - победница у Другом светском  рату

1945.- Рођен Александар Карађорђевић, принц - престолонаследник (Лондон, 17. 07. 1945)

1954.- Рођена др Ангела Меркел, физичар, канцелар Немачке (Хамбург, 17. 07. 1954)

1955.- Отворен први Дизниленд у Анахајму, Калифорнија, САД

1959.- Умрла Били Холидеј (Еленор Фејгн), америчка џез и блуз - певачица (Балтимор, 07. 04. 1915 - Њујорк, 17. 07. 1959)

1984.- Лансиран совјетски космички брод  Сојуз Т - 12, са Светланом Јевгењевном Савицком, првом женом - пилотом, која је прошетала слободним свемирским простором и првом женом - инжењером авијације у Совјетском Савезу

1990.- Основана Социјалистичка партија Србије

1995.- Умро Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилиста, петоструки светски шампион   "Формуле 1" (Балкарка, 24. 06. 1911 - Буенос Аирес, 17. 07. 1995)

1995.- На састанку хрватског председника Фрање Туђмана са најужим војним и полицијским врхом, на Брионима, донета одлука о војној акцији "Олуја"

1996.- Умрла Гордана Брајовић, новинар и књижевник (Суботинац, 1937 - Београд, 17. 07. 1996)

1996.- Умро Чес Чендлер, британски рок - музичар, басиста групе "Анималс" (Њукастл, 18. 12.1938 - Хитон, 17. 07. 1996)

2001.- Умро Јулијан Кнежевић, игуман манастира Студеница (1918 - Студеница, 17. 07. 2001)

2004.- Умрла Мирјана Коџић, позоришна, филмска и ТВ глумица и  књижевница  (Београд, 30. 07. 1928 - Београд, 17. 07. 2004)

2004.- Умро Стеван Зец, новинар и публициста (Загреб, 1951- Београд, 17. 07. 2004)

2005.- Умро сер Едвард Хит, британски политичар и државник, премијер Велике Британије
(Бродстер, 09. 07. 1916 -  Селзбери,17. 07. 2005)

2005.- Умрла Љиљана Контић, позоришна, филмска и ТВ глумица (Савинац, 07. 09. 1931- Београд,17. 07. 2005)

2007.- Умрла Тереза Штих Рандал, америчка оперска певачица - сопран (Њу Хартфорд, 24. 12. 1927 - Беч, 17. 07. 2007)

2008.- Умрла др Нада Шербан, професор Биолошког факултета у Београду, ћерка сликара Миленка Шербана (1948 - Београд, 17. 07. 2008)

2009.- Лешек Колаковски, пољски филозоф (Радом, 23.10. 1927 - Оксфорд,17. 07. 2009)

2009.- Волтер Кронкајт, амерички радио и ТВ новинар (Сен-Џозеф, 04. 11. 1916 -  Њујорк, 17. 07. 2009)