Времеплов (16.7.2010)

На данашњи дан погубљен последњи руски цар Николај Други Александрович Романов са породицом, умро аустријски диригент Херберт фон Карајан. Први човеков лет ка Месецу - 1969. лансиран амерички васионски брод "Аполо11" са астронаутима Нилом Армстронгом, Едвином Олдрином и Мајклом Колинсом.

На данашњи дан 1989. умро Херберт фон Карајан, аустријски диригент, директор Берлинске филхармоније и Бечке државне опере. Карајан, један од најчувенијих диригената света, први пут је пред публику изашао у десетој   години као пијаниста. По савету својих учитеља постао је диригент. Године 1935. поверено му је позориште у Ахену и фон Карајан је  постао најмлађи музички директор у Немачкој. Четири године касније, нашао се на челу Државне опере у Берлину. За "чудо звано Карајан" проглашен је након што је у берлинској Државној опери напамет дириговао Вагнерово дело "Тристан и Изолда". После ИИ светског рата, због свог политичког ангажмана, суспендован је с посла, да би се диригентској палици  вратио 1947. Педесетих година, Карајан је кренуо у освајање света, најпре као диригент у миланској Скали, уметнички директор Фестивала у Салцбургу, диригент Берлинске филхармоније и уметнички директор Бечке опере. Свој шездесети рођендан обележио је оснивањем фондације за изучавање музике која носи његово име. Са 800 снимљених плоча, Карајан је диригент који је иза себе оставио највише снимљеног музичког материјала. Био је власник дискографске куће "Телемондиал" са   седиштем у Монте Карлу. Поседовао је снажну емотивност, изражену фантазију, изузетну   прецизност и харизму, којом је пленио.

1054.- Дан велике шизме - раскола између Источне и Западне цркве

1723.- Рођен Џошуа Рејнолдс, енглески сликар, први председник британске Краљевске  уметничке академије
(Плимптон Ерл, 16. 07. 1723 - Лондон, 23. 02. 1792)

1796.- Рођен Жан Батист Камиј Коро, француски сликар
(Париз, 16. 07. 1796 - Париз, 22. 02. 1875)

1805.- Почела са радом Основна школа "Карађорђе" у Остружници

1858.- Рођен Петар Бојовић, војвода
(Мишићево, 16. 07. 1858 - Београд, 20. 01. 1945)

1886.- Рођен Пјер Беноа, француски књижевник, академик
(Алби, 16. 07. 1886 - Сибур, 03. 03. 1962)

1872.- Рођен Роал Амундсен, норвешки поларни истраживач, освајач Јужног пола
(Борг, 16. 07. 1872 - Берген, 17. 06. 1928)

1896.- Умро Едмон Гонкур, француски књижевник
(Нанси, 26. 05. 1822 - Шампросеј, 16. 07. 1896)

1899.- Рођен Божидар Јакац, словеначки сликар и графичар
(Ново Место, 16. 07. 1899 - Љубљана, 20. 11. 1989)

1907.- Рођена Барбара Стенвик (Руби Стивенс), америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а
(Њујорк, 16. 07. 1907 - Санта Моника, 20. 01. 1990)

1911.- Рођена Џинџер Роџерс (Вирџинија Кетрин Мек Мат), америчка  позоришна и   филмска глумица и плесачица
(Индипенденс, 16. 07. 1911 - Лос Анђелес, 25. 04. 1995)

1918.- У Јекатеринебургу погубљен последњи руски цар Николај Други Александрович Романов са породицом

1921.- Рођен Крсте Црвенковски, публициста, политичар и државник, потпредседник Председништва СФРЈ
(Прилеп, 16. 07. 1921 - Скопље, 21. 07. 2001)

1932.- Рођен Трипо Симонути, виолиниста, професор Музичке школе "Мокрањац" у Београду
(Котор, 16. 07. 1932)

1939.- Умро др Драгослав Јовановић, професор Правног факултета у Београду, ректор  Београдског универзитета
(Београд, 04. 12. 1886 - Београд, 16. 07. 1939)

1945- У Аламогорду  у  Новом Мексику САД извршиле прву атомску пробу

1953.- Умро Хилер Белок, енглески књижевник
(Сен Клод, 27. 07. 1870 - Гулијфорд, 16. 07. 1953)

1969.- Први човеков лет ка Месецу - лансиран амерички васионски брод "Аполо11" са астронаутима Нилом Армстронгом, Едвином Олдрином и Мајклом Колинсом

1981.- Умрла Неда Спасојевић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 16. 04. 1941 - Београд, 16. 07. 1981)

1985.- Умро Хајнрих Теодор Бел, немачки књижевник, нобеловац
(Келн, 21. 12. 1917 - Мертен, 16. 07. 1985)

1995.- Умро Стивен Харолд Спендер, енглески књижевник и књижевни  критичар
(Лондон, 28. 02. 1909 - Лондон, 16. 07. 1995)

1997.- Умрла Дора Мар (Теодора Марковић), сликар и фотограф, муза и љубавница Пабла Пикаса
(Турена, 22. 11. 1907 - Париз, 16. 07. 1997)

1998.- Умро Дарко Краљић, композитор
(Загреб, 18. 02. 1920 - Београд, 16. 07. 1998)

2003.- Умрла Селија Круз, кубанска певачица
(Хавана, 21. 10. 1924 - Форт Ли, 16. 07. 2003)

2007.- Умро Михаил Кононов, руски глумац
(Москва, 25. 04. 1940 - Москва, 16. 07. 2007)

2007.- Умро Дмитриј Пригов, руски књижевник и ликовни уметник
(Москва,   1940 - Москва, 16. 07. 2007)

2008.- Умро Веселин Томовић, црногорски новинар, уредник Радија Црне Горе, Телевизије ИН, Радија Антена М и Телевизије Атлас
(Подгорица, 16. 07. 2008)

2009.-  Умро др Андрија Микеш, онколог, професор Медицинског факултета у Сарајеву  (Гарешница, 12. 02.1918 - 16. 07. 2009)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 31. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи