Кладионице без граница!

Иако је малолетницима и до сада било забрањено да се кладе и коцкају, измене и допуне Закона о играма на срећу омогућавају запосленима у објектима у којима се оне приређују да их легитимишу, уколико посумњају да су малолетни.

Нови закон предвиђа и да кладионице буду удаљене најмање 200 метара од основних или средњих школа. Министарство финансија најављује и појачан надзор чиме би се, како се процењује, смањио број оних који свакога дана сврате у кладионицу, а који сада износи око милион и двеста хиљада.

Иако на већини улазних врата стоји натпис "Забрањен улаз млађима од 18 година", сваки пети средњошколац у Србији свакодневно посећује спортске кладионице, показује истраживање Фонда за превенцију патолошког коцкања. У њих, углавном, улазе без проблема.

Запослени у кладионицама кажу да, до сада, нису имали механизме да легитимишу оног за кога посумњају да је малолетан.

Бранко Дробац из кладионице "Балкан бет" каже да су они поштовали забрану колико су могли, контролисали овлашћења, али да је та контрола била заснована на слободној процени запослених.

"Нарочито су критични млађи између 16 и 18 године, код којих тешко можете да процените да ли је у питању малолетно или пунолетно лице", нагласио је Дробац.

У Србији само седам инспектора контролише рад свих коцкарница и кладионица. Сада у том послу треба да помогне и полиција. Ипак, највећа одговорност и даље је на власницима објеката.

Ружица Станковић из Управе за игре на срећу рекла је да је конкретнија обавеза самих приређивача да контролишу улазак малолетних лица и, наравно, они ће их легитимисати, тј. покушати да их легитимишу.

Према њеним речима, они који немају документ да су пунолетни неће моћи ни да уђу у објекат.

Министарство финансија удесетостручило је казне за она правна лица која у кладионицу или коцкарницу пусте малолетника. Оне сада износе 100.000 динара.