Све више трансплантација у Србији

Област трансплантације у Србији почиње да се поправља јер су бројне кампање завештања органа допринеле побољшању свести грађана о томе колико је значајно помоћи другоме, оцењују медицински стручњаци.

Бројне кампање завештања органа допринеле су побољшању свести грађана о томе колико је значајно помоћи другоме, па област трансплантације у Србији почиње да се поправља, изјавили су Танјугу медицински стручњаци.

Осим што је донет нови закон коме се конкретније уређује та област, повећао се и број кадаверичних трансплантација у Србији, што до сада није био случај, а што у великој мери може бити показатељ да је ситуација доста боља, оценио је начелник Центра за трансплантацију бубрега на Уролошкој клиници у Београду доктор Драго Милутиновић.

Милутиновић је навео да је ситуација у тој клиници ове године боља него претходне и да се очекује да ће током ове године бити обављено око 100 трансплатација бубрега - дупло више него претходних година.

Милутиновић је позитивним оценио доношење новог Закона о трансплантацији органа, чија је примена почела од почетка ове године и навео да се током ове године очекује формирање Агенција за трансплантацију и биомедицину, које ће боље регулисати ту област.

Велике листе чекања

До сада је била проблематична донација са кадавера (мртве особе), рекао је, подсетивши да је две трећине трансплантација обављано са живог даваоца, а само трећина са кадавера.

"Сада је ситуација обрнута и већ је обављено двадесетак кадаверичних и три трансплантација органа са живих донора", рекао је Милутиновић.

Истакао је да је промоција добровољног завешстања органа веома корисна и да би стално требало подстицати становништво да то чини, наводећи да је потребно да бар два милиона грађана завешта своје органе да би се уопште дошло у ситуацију да се нечији орган употреби за лечење друге особе.

Према његовим речима, листе чекања су још увек велике јер се око 3.500 особа налази на дијализи, а око 1.500 њих је већ испитано и спремно за трансплантацију.

"Стање се мења, стари умиру, нови пацијенти долазе", казао је Милутиновић, али и указао да у тој области постоје велики проблеми у организацији рада.

Напомињујући да је трансплантација економски исплатива, а да дијализа захтева стална велика средства, он је нагласио да се особа којој је дат орган након две године сматра потпуно здравом, али да се наставља са праћењем њеног здравственог стања.

Бољи учинак него у претходне две године

Начелник Клинике за нефрологију Војно-медицинске академије доктор Зоран Ковачевић навео је да су у прва четири месеца ове године у центрима у Србији, обављене 43 кадаверчине транспатације бубрега и шест јетре, што је како је навео, бољи учинак него у претходне две године.

"Успех је више него изванредан", навео је Ковачевић и додао да се ВМА припрема за симултану трансплантацију бубрега и панкреаса која би могла да заживи током идуће године ако се повећа број кадавера.

Говорећи о листама чекања, рекао је да посебан проблем представља листа чекања пацијената за јетру, која се, како је навео, мења из дана у дан.

"Важно је да трансплантациони центри више комуницирају и да се не дозволи последњи стадијум болести, која брзо напредује, већ да се приступи трансплантацији када је болест у умереној фази", казао је Ковачевић.

Хуманост допире до грађана

Позитивним је оценио чињеницу што осим појединаца све већи број колектива у Србији који се јавља ради завештања органа.

"То показује да идеја завештања органа и значај и хуманост тог чина допире до грађана", рекао је Ковачевић и подсетио да је до сада 35.000 грађана завешстало своје органе, а да је 20 пута већа шанса да неком затребају органи него што ће се од њега узети услед мождане смрти.

У свету постоје различите могућности "анимирања" потенцијалних донора, а неке од њих су да им се омогући бесплатна здравствена заштита, касније бесплатне контроле, боравак у бањским лечилиштима и сличне бенефиције.

У Србији, на основу Закона који уређује ту област, та могућност не постоји, а саговорници Танјуга оценили су да се имајући у виду законске одредбе, то сматра личним чином и да особа заузврат не може да очекује никакву помоћ.

"Лично мислим да не било етички, да се породицама које пристану да дају орган плаћа, јер је то вид хуманости и солидарности", закључио је др Ковачевић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 21. октобар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи