Србија недовољно користи Дунав

Разноликост обала, градова и историјских локалитета дуж тока Дунава, чини ту реку изузетно атрактивном за одмор и крстарење. У Србији, 24 општине директно излазе на Дунав.

Због лоше инфраструктуре, неуређених обала, недостатка марина и квалитетних пристаништа, њихов туристички потенцијал мало је искоришћен, а туристи углавном посећују Нови Сад и Београд.

Када се укрцате у луксузни туристички брод, за неколико дана крстарења од Беча до Београда видећете пет држава и четири главна града и што је важно, после пређених 800 километара, нећете бити уморни од путовања.

"Нема вожње аутобусом, укрцате се, распакујете своје ствари и мирни сте. А видите различите градове, обале и културе", рекла је менаџер брода "Риген" Мирјана Пејин-Милутиновић.

Капетан Марин Пицигој, који већ 30 година плови Дунавом, каже да је крстарење туристичким бродовима веома пријатно, али и сигурно, ако се поштује режим пловидбе и редовно прати водостај.

Пицигој истиче да се више плаши високог водостаја јер тада једва пролази испод мостова.

У 2009. години Дунавом је пловило око 5.000 теретних и туристичких бродова и превезено је око шест милиона путника.

Од извора до ушћа дужина Дунава је 2.845 километара. Дунав протиче кроз и чини границу у 10 европских држава. У Србији Дунав је дугачак 588 километара и представља најзначајнији туристички потенцијал наше земље.

Међутим, мало је искоришћен, тако да сваког дана Дунавом пут Црног мора отичу и стотине хиљада евра. На сваком месту где бродови и јахте пристану прилика је за зараду, али на току Дунава кроз Србију мало је квалитетних пристаништа и марина.

Планирана је изградња 56 марина, а док се не побољша речна инфраструктура туристима се нуди углавном гостопримство и природне лепоте.

"Војводина је веома лепа. Посетили смо Фрушку гору са дивним виноградима и манастирима, а пробали смо и чувена вина. Што се тиче пристаништа, после реновирања и модернизације једино београдско испуњава највише европске стандарде", рекао је Пол Торсен Јакобсен туриста из Данске.

Директорка Пристаништа Београд Миона Чанковић истакла је да је прошле године у Београд упловило око 400 туристичких бродова и 50.000 туриста и додала да се исти број очекује и ове године.

У свим европским земљама бележи се раст речног туризма, а колико је Дунав као Коридор 7 значајан показује и чињеница да је Европска унија припремила Дунавску стратегију. Овај документ омогућиће и Србији да користи средства из европских фондова за развој инфраструктуре на Дунаву.