Дан давалаца крви

Србија има 248.500 регистрованих давалаца крви, што је 3,32 одсто укупне популације, саопштили су представници Института за трансфузију крви, поводом Светског дана давалаца крви.

Манифестацијом на Тргу Републике Црвени Крст Србије и Институт за трансфузију крви обележили су Светски дан давалаца крви, а та прилика искоришћена је и да се упути позив Београђанима да дају крв и предупреде традиционалне летње несташице залиха.

Како су навели председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић и директорка Института за трансфузију крви Србије Снежана Драшкић циљ је да се број давалаца повећа на четири одсто укупне популације, чиме би потребе биле у потпуности задовољене.

Према речима Драшкићеве, у Београду тренутно постоје резерве крви за два и по дана, што је задовољавајуће.

"Сваког лета суочавамо се са несташицама. Уз помоћ великих и активних кампања протеклих година успевали смо то да превазиђемо, надам се да ће и ове сезоне то бити случај", навела је директорка Института за трансфузију крви.

Она је додала да је у Београду дневно потребно 300 до 400 јединица крви, док је на нивоу целе Србије потребно од 800 до 1.000 јединица. Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић истакао је да је давање крви хуман чин који ће некога излечити и спасити му живот, као и да је потпуно безбедно по здравље даваоца.

"Давање крви је апсолутно сигурна процедура, која не само да није штетна већ је корисна по здравље", рекао је Радовановић.

"Дајмо све од себе"

Под мотом "Дајмо све од себе" у Србији се обележава Светски дан давалаца крви, посвећен милионима људи који добровољно, анонимно и ненаграђено дају крв спасавајући свакодневно хиљаде живота. Посебна пажња ове године је посвећена ангажовању младих у промовисању добровољног давања крви.

Поводом Светског дана давалаца крви, уручено је признање Црвеног крста Србије "Најхуманија средина", које је ове године добило 11 локалних организација чији су активисти успели да мотивишу више од пет одсто становништва да добровољно да крв.

Дан добровољних давалаца крви обележава се низом уличних манифестација. На градским трговима широм земље постављени су специјални аутобуси за давање крви, док су активисти Црвеног крста од 12 до 14 сати делили промотивни материјал и позивали грађане да дају крв.

На Тргу Републике у Београду у "трансфузиолошком аутобусу" грађани могу да дају крв до 17 сати.

"Сви смо потенцијални примаоци крви, зато док смо здрави треба да инвестирамо у будућност и обезбедимо довољне количине крви за све пацијенте у земљи", изјавила је стручни сарадник Црвеног крста Србије за здравство Наташа Тодоровић, и подсетила да Црвени крст Србије обележава Национални дан давалаца крви 11. маја.

За Светски дан добровољних давалаца крви одабран је 14. јун, датум рођења Карла Лајштајнера, проналазача четири основне крвне групе (А Б 0 систем), а установљен је пре шест година ради ширења свести о потреби да се обезбеде довољне количине крви за повређене и болесне.

Централна светска прослава одржава се у Барселони, а усмерена је ка ангажовању младих на ширењу идеје давалаштва и њиховој улози у прикупљању безбедне крви.

Клуб 25

Црвени крст Србије промовише "Клуб 25", који окупља младе волонтере око идеје неговања здравих стилова живота, добровољног давалаштва и ширењем мреже давалаца.

Суштина идеје је да најмање 25 младих, узраста од 18 до 25 година, желе да најмање 25 пута у животу дају крв и да личним ангажовањем на промоцији давалаштва привуку још 25 младих у Клуб. Ова племенита идеја потекла је из Зимбабвеа и проширила се на европске земље.

Први "Клуб 25" у Србији је основан пре две године у Кикинди, а потом и у још девет средина - Београду, Бујановцу, Краљеву, Кикинди, Шапцу, Параћину, Чачку, Ћићевцу и Гаџином Хану.

Захваљујући ангажовању 860 чланова клубова младих, број добровољних давалаца у Србији је прошле године повећан за више од 1.500, што је омогућило сакупљање додатних 2.600 јединица крви.

Најбољи резултат, повећање од 3,27 процената, остварен је 2009. године, али нешто више од 3.000 акција добровољног давања крви годишње у целој земљи није довољно да се постигне циљ, четири одсто јединица крви на 100 становника у свакој средини.