Посебни услови образовања

Влада би убудуће могла да пропише посебне услове образовања у професијама које имају посебан значај као што су права, медицина, безбедност и едукација. То је једна од предложених измена Закона о високом образовању коју подржавају Сенат и Савет Универзитета у Београду.

То значи да ће се убудуће правници, педагози и лекари школовати и на приватним и на државним високошколским установама, али само оним који одговарају посебним захтевима и строжим критеријумима него до сада.

"Шта то значи рецимо простор, број доктора наука који предају студентима, укупан број студената, међународну репутацију", рекао је проф. Сима Аврамовић, члан Радне групе.

На заједничкој седници било је речи и о захтеву студената да наредну годину уписују са 48 уместо 60 бодова.

"Оно што мене изненађује је да смо имали подршку професора и да они сматрају да то не треба да буде одредба у наредне три године, него да то стоји у закону", рекао је студент проректор Београдког универзитета Милан Поповић.

Професори наглашавају да треба увести категорију хонорарног наставника како би задржали младе на универзитету, јер за стварање једног доцента, хирурга или судију потребно је 10 година.

"Зато је и болно питање мастер и докторских студија, које се не финансирају, јер одатле се регрутује тај научни подмладак. Ако то не уради држава, мораћемо сами да решавамо да сопствене приходе решавамо у такве ствари", ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић.

Неопходно је, кажу професори, да држава одреди која су јој занимања потребна, како би се у тим областима одредио број студената који би по завршетку школовања имао сигуран посао.