Времеплов (5.5.2010)

На данашњи дан 1821. умро је Наполеон Бонапарта, француски цар и војсковођа. Рођен у корзиканској племићкој породици, Наполеон је, као француски стипендиста завршио Краљевску војну академију и Војну школу у Паризу. За време Француске револуције приступио је јакобинцима и Робеспјеру. Први пут се војнички истакао 1793., у борби против Енглеза код Тулона, када је са само 24 године постао генерал. Следили су затим походи на Италију и Египат, да би, по повратку у Француску, користећи незадовољство владавином Директоријума, новембра 1799., државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а затим и као "доживотни конзул". Реформисао је администрацију, просвету, финансије и судство, донео кривични и грађански законик. Користећи успехе на унутрашњем и  спољном плану, 1804. године се прогласио царем и завео апсолутистичку владавину. У покушају да покори читаву Европу, 1812. кренуо је у поход на Русију и доживео пораз који је означио почетак његовог краја. Абдицирао је 1814. и био прогнан на острво Елба. Одатле  се,   1815. године, вратио у Париз, али је након пораза код Ватерлоа, коначно потучен и прогнан на острво Света Јелена, где је и умро као британски заточеник.

Године 1883. рођен је Петар Коњовић, композитор и музички писац, академик. Коњовић је студирао музичку теорију на конзерваторијуму у Прагу. Био је хоровођа Српске црквене певачке задруге, основао је приватну музичку школу у Земуну и предавао у Српској музичкој школи у Београду. Био је ректор Музичке академије, управник Музиколошког института и члан  Српске академије наука и уметности. Инспирисао се народним мелосом и снажном музичком индивидуалношћу учврстио национални смер у српској музици. Огледао се у разним музичким облицима, али су најважнија подручја његовог стваралаштва опера и соло-песма. Међу операма најпопуларније су: "Кнез од Зете", "Коштана", "Вилин вео" ("Женидба Милошева") и "Сељаци", а међу збиркама соло-песама истичу се: "Моја земља" и "Лирика". Аутор је књига о Стевану Мокрањцу и Милоју Милојевићу, као и дела "Књига о музици".

1813.- Рођен Серен Кјеркегор, дански филозоф и књижевник  (Копенхаген, 05. 05. 1813 - Копенхаген, 11. 11. 1855)

1818.- Рођен Карл Хајнрих Маркс, немачки филозоф, економиста, социолог, вођа међународног пролетеријата, теоретичар социјализма (Трир, 05. 05. 1818 - Лондон, 14. 03. 1883)

1846.- Рођен Хенрик Сјенкијевич, пољски књижевник, нобеловац (Воља Окшејска, 05. 05. 1846 - Вевеј, 15. 11. 1916)

1855.- Црногорски књаз Данило Први Петровић донео "Обшти законик црногорски и брдски"

1902.- Рођен Првослав - Пиво Караматијевић, сликар и графичар (Нова Варош, 05. 05. 1902 - Ријека, 28. 08. 1963)

1904.- На брду Волујица код Бара постављена прва радио - телеграфска станица на Балкану

1908.- Рођена Стана Ђурић - Клајн, музиколог (Београд, 05. 05. 1908 - Београд, 18. 02. 1986)

1912.- У Петрограду изашао први број листа "Правда"

1930.- Рођен Драгутин Дражић, инжењер технологије и физикохемичар, академик, члан Председништва САНУ  (Београд, 05. 05. 1930 - Београд, 06. 02. 2008)

1939.- Рођен Јован Зебић, политичар, потпредседник Владе СРЈ, министар финансија Србије и СРЈ и  вицегувернер Народне банке (Руњани, 05. 05. 1939 - Београд,15. 03. 2007)

1941.- Умрла Наталија Обреновић (Петровна Кешко), књегиња и краљица  (Фиренца, 14. 05. 1859 - Париз, 05. 05. 1941)

1942.- Рођен  Јован Адамов, композитор, диригент и музички продуцент, аранжер Биг бенда РТВ Нови Сад (Чока, 05. 05. 1942)

1945.- Ослобођен концентрациони логор Маутхаузен

1945.- Изашао први број листа "Фискултура", данас "Спорт"

1947.- Рођен Војкан Борисављевић, композитор, аранжер, диригент, музички уредник и продуцент (Зрењанин, 05. 05. 1947)

1949.- У Лондону основан Савет Европе

1960.- Рођен Светислав Гонцић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Кладово, 05. 05. 1960)

1961.- Из базе у Кејп Канавералу на Флориди , лансиран у свемир први амерички васионски брод  "Меркјури" са капетаном Аланом Шепардом 

1995.- Умро Михаил Ботвиник, руски шаховски велемајстор, светски  првак   (Репино, 17. 08. 1911 - Москва, 05. 05. 1995)

1998.- Умро Ђорђе Рашета, новинар и уредник РТС-а (Земун, 08. 10. 1954 - Београд, 05. 05. 1998)

1999.- У НАТО агресији бомбардован грчки хуманитарни конвој "Лекара света" на путу Качаник -  Урошевац

2000.- Умро Петар Јовић, солунац  (Босанско Грахово,     1894 - Београд, 05. 05. 2000)