Хлеб као плата

Све су чешћи примери да послодавци крше Закон о раду неплаћањем зарада и доприноса, незаконитим давањем отказа, непријављивањем радника или, пак, приморавањем на дужи рад од законом прописаног.

Није, нажалост, ни реткост да многи, као петорица радника у пекари Земљорадничке задруге "Будућност", у Куршумлији, већ неколико година, уместо плате, добијају по два хлеба дневно.

Пекар Миломир Радуновић већ 36 година бави се пекарским занатом. Каже да се некада лепо живело од тога, а сада мора да ради и у пекари, а преко дана на пољопривреди или за надницу.

"Плату не примамо, а најгоре је што нам ни књижице нису оверене", рекао је Радуновић.

Његов колега пекар Милан Савић који сваког дана из седам километара удаљеног Пљакова пешице долази на посао, јер нема пара да плати превоз, не памти када је последњи пут примио плату. Савић каже да за ноћни рад добија две векне хлеба.

Пекари без наде

Пекари су изгубили наду да било ко може да им помогне, јер ни извршна судска решења у њихову корист не могу да се реализују зато што Задруга нема више имовине за продају. 

У Инспекцији рада потврђују да се радници нису обраћали за помоћ, али су они по службеној дужности обављали контролу и утврдили бројне неправилности, које како кажу, из објективних разлога није било могуће отклонити.

Вршилац дужности директора Земљорадничке задруге "Будућност" Драган Спасојевић рекао је да је такав положај радника последица веома тешког стања у Задрузи и великих дуговања која премашују 13 милиона динара.

Спасојевић је навео да за 2009. годину и протеклих неколико месеци 2010. године радници нису примили ни једну плату, јер је блокада рачуна од маја прошле године онемогућила било какву исплату.

Куршумлијиски адвокат Зоран Лакић истакао је да и овај проблем показује размере кризе у коју је запала привреда тог дела Србије и готово невероватан положај радника који су за рад у ноћној смени плаћени само две векне хлеба.

"По Закону о раду мора да се исплати загарантована зарада и морају да се уплаћују доприноси. Ти људи су опесправљени", рекао је Лакић.

Куршумлија је једна од општина са највиших стопом незапослености у Србији.

На посао чека више од 3.000 радника, зато не чуди чињеница да су радници плаћени у натури и то минимално.