(Не)поверење у хуманитарце

У Србији постоји више десетина организација које се баве хуманитарним радом. Случај фонда Катарине Ребраче, као и недавно откривена проневера новца прикупљеног за обнову манастира у Рашко-призренској епархији, неминовно отварају питање "коме дајемо новац".

Још важније је како сачувати поверење грађана у хумантиране акције и организације, које тај посао раде поштено.

Средства прикупљена за трансплантацију срца Вањи Пилиповић, која је тренутно на листи чекања, успешно обављена операција Марка Теодоровића у Хјустону захваљујући прилозима добрих људи, донације медицинских апарата здравственим центрима, примери су људске хуманости који показују колико је друштву неопходна добро организована хуманитарна помоћ.

Ако се изгуби поверење у тај вид солидарности, многи којима је помоћ неопходна, губе и последњу наду.

Саша Прибићевић из Удружења за борбу против превара рекао је да не теба дозволити да појединачни случајеви који се дешавају баце тамну сенку на рад хуманитарних организација и додао је да треба покушати да се сачува добар дух, а да лоше припере треба препустити полицији и судству.

Уговор о обавезама примаоца

Многе фирме, банке и појединци последњих година донирали су велика средства у различите хуманитарне акције. Једна од њих је и "Ерсте банка", која је у протекле четири године у те сврхе издвојила више од милион евра.

Да би били сигурни где одлази њихов новац у тој банци ништа не препуштају случају и увек траже резултате пројеката које финансирају.

Андреа Брбаклић из "Ерсте банке" рекла је да је банка у сарадњи са Балканским фондом за локалне иницијативе развила процедуру и увела формуларе и додала је да за сваки новац који доделе уговором дефинишу и обавезе примаоца.

"То значи да након завршетка пројекта има обавезу да приложи рачуне и јасну спецификацију на шта је новац потрошен, као и наративни извештај у ком описују резултате пројекта", рекла је Брбаклић.

Уз помоћ донатора у Србији организује се и пројекат УНИЦЕФ-а школа без насиља. Кредибилитет Уницефа не доводи се у питање, а поверење се, кажу, заснива на неколико фактора.

Јудита Рајхенберг из УНИЦЕФ-а Србија каже да су то најпре видљиви, опипљиви и добро документовани резултати рада организације, затим транспарентност извештавања, а трећи фактор је стриктност о финансијском пословању. 

За оне који злоупотребљавају службени положај, ради стицања противправне користи у износу већем од милион и по динара, Кривични законик предвиђа казну затвора од две до 12 година.