Правна регулатива за приватно обезбеђење

После инцидента у којем је обезбеђење новосадског кафића претукло кошаркаша Партизана Страхињу Милошевића, а Ненад Чанак оценио да су агенције за обезбеђивање људи и објеката "легло криминалаца, олоша и нарко дилера", огласиле су се и Агенције одбацујући такве оцене.

Сви се, међутим, слажу око тога да је неопходан Закон који би уредио ту област, а који од земаља региона једино Србија нема.

Власник кафића у којем је пребијен Милошевић, унајмио је нестручне људе, без уговора или другим речима наа црно, и због тога се догодио инцидент, поручују из Удружења предузећа за приватно обезбеђење.

У том Удружењу, које има 250 агенција чланова, негирају оптужбе да се преко њих изнуђује новац и пребијају људи.

Недостатак закона је проблем због којег није јасно ни ко може да оснује такву агенцију, ко у њој да ради, какву обуку мора да прође запослени и напослетику, ко контролише саме Агенције.

Од око 3000 предузећа која се тиме баве у Србији, за неке се може рећи да им користи то што не постоји законска регулатива.

Недостатак закона допринео лошем имиџу агенција

"Наше агенције понекада тајно снимају грађане, прислушкују телефоне, раде неке ствари, као што је недозвољено фотографисање што је упад у сферу приватности појединца. Некада агенције имају чак и полиграфе, уређаје за тестирање па за рачун неких приватних фирми врше тестирање запослених што је велики проблем и потпуно нерегулисана материја", каже Богољуб Милосављевић са Универзитета Унион.

Недостатак закона је тако омогућавао да криминалци или њихове жене буду власници агенција за обезбеђивање. Лошем имиџу доприносиле су и сумње да људи из подземља најпре праве нереде у неким локалима, а потом нуде заштиту.

Међутим, представници највеће светске компаније за обезбеђење "Г фоур С"  тврде да ригорозно контролишу све оне који би да се запосле.

"Мора да доднесе да није под истрагом и да се против њега не води поступак, као и лекарско уверење за рад са ватреним оружјем, без обзира да ли ћемо га ангажовати. На основу свега тога ми се обраћамо МУП-у и он нам достави мишљење", каже Александар Козлица, генерални директор "Г фоур С" у Србији.

После војске и полиције, обезбеђење се сматра трећом оружаном силом једне државе и веома профитабилном граном друштва.

Нацрт закона, којим би се уредио питање приватних обезбеђења, МУП Србије је урадио 2001. године. Даље од тога се није отишло.