Професорка Крстић: Без јавности, транспарентности и аутономије нема правог јавног сервиса
Радио-телевизија Србије мора да преузме одговорност за начин на који је извештавала претходних година, да преиспита и оно што је емитовала и оно што је пропустила да објави, оценила је професорка Александра Крстић са Факултета политичких наука. За трансформацију јавног медијског сервиса неопходни су уређивачка независност, финансијска стабилност и транспарентност, као и веће учешће грађана у креирању програма, напоменула је Крстићева.
Данас је Светски дан телевизије. Обележава се од 1996. године када је Генерална скупштина УН резолуцијом желела да укаже на значај медија који обликује јавно мњење, информише, подстиче друштвену и културну комуникацију и повезује људе широм света.
РТС није испунио своју основну улогу да извештава у интересу јавности и буде прави сервис грађана, сматра професорка Александра Крстић са Факултета политичких наука у Београду.
Оцењује да је јавни медијски сервис током последњих 14 до 15 година одступио од своје суштинске функције и да је служио различитим пропагандним системима и режиму власти.
Поводом Светског дана телевизије, указала је да би осврт на историју и развој РТС-а требало да буде почетак озбиљнијег разговора о томе шта је та кућа некада представљала, а шта је постала.
"РТС дуго није телевизија каква би требало да буде, какву грађани Србије пре свега заслужују. Можда ово заиста јесте добар тренутак да се не само једним прилогом од шест минута или разговором са мном у студију позабавите коначно том темом“, рекла је Крстићева.
Сматра да би уместо уредника и новинара, грађане требало питати како замишљају информативни програм јавног сервиса и шта од њега очекују. Као пример навела је дугогодишњу примедбу новинара да би волели да је живот какав се приказује у Дневнику 2.
Према њеној оцени, таква примедба указује на отуђеност информативног програма од стварности и свакодневних потреба грађана.
"То није једна идеална разгледница коју нам је неко послао да нам каже да је живот нешто што ми замишљамо, него је суштински био отуђен од грађана. Морао је дубоко да извештава о томе какве су наше реалне потребе и шта заправо ми од ове куће очекујемо“, истакла је Крстићева.
Трансформација мора да почне преузимањем одговорности
Говорећи о томе како би требало да изгледа транзиција јавних медијских сервиса, оценила је да је неопходно практично кренути из почетка и преиспитати рад и РТС-а и Радио-телевизије Војводине.
Према њеним речима, јавни сервиси су претходних година функционисали као заробљене институције, које су служиле интересима тадашње власти. У том контексту, заједно са комерцијалним телевизијама са националном покривеношћу, били су једна од главних полуга власти.
Као кључне предуслове за постојање јавног медијског сервиса Крстићева је издвојила однос према јавности, уређивачку независност, финансијску стабилност и аутономију.
"Кључна реч је овде јавност, транспарентност и аутономија“, нагласила је Крстићева.
Сматра да би РТС најпре требало да преузме одговорност за претходни период и критички размотри целокупан програм – и оно што је емитовано и оно што није.
"Ми као грађани ове земље имамо права зато што плаћамо јавни сервис, али не само зато што плаћамо, него зато што од њега очекујемо да извештава на објективан, правовремен и тачан начин, пре свега истинито. Да извештава о томе шта се дешава у нашим животима и на улицама испред нас и поред нас, а не да нам пружа једну углађену, нереалну, фантастичну фикцију о томе како ми тај живот треба да замишљамо“, рекла је професорка Крстић.
Промена управљачке структуре и веће учешће грађана
Други важан корак, према њеној оцени, јесте промена управљачке структуре РТС-а – од формирања новог Управног одбора, преко избора генералног директора, до именовања нових уредника програма.
Поред промене на управљачком нивоу, неопходна је и унутрашња реформа, која би обухватила уреднике, новинаре и друге запослене. Указала је и на потребу да се обезбеди финансијска стабилност, али и транспарентност у трошењу новца грађана који плаћају претплату.
Посебно је истакла значај укључивања публике у рад јавног сервиса, како би грађани могли да учествују у креирању програма, а не само да буду његови гледаоци.
"Публика је ту јако важна. Треба укључити више грађана, да они могу да партиципирају, да могу да заједно са вама који овде радите креирају програм“, навела је Крстићева.
Нови Управни одбор први корак у реформи РТС-а
Говорећи о томе када би РТС могао да почне да функционише у пуном обиму, гошћа Дневника указала је на поступак избора нових чланова Управног одбора. Правилник о њиховом именовању тренутно је на јавној расправи, након чега би требало да буде усвојен и да буде расписан конкурс.
Подсетила је да недостаје шест чланова Управног одбора, док троје тренутних чланова има пун мандат, и оценила да је попуњавање тог тела један од кључних корака од којих би реформа требало да почне.
Истовремено, нагласила је да се мора водити рачуна о томе како ће се изнутра мењати структура јавног сервиса, уз преиспитивање претходног рада и пропуштених прилика.
Професорка се осврнула и на телевизије које су, како је оценила, у претходном периоду преузеле део улоге јавног сервиса зато што РТС није обављао свој посао.
Закључила је да грађани имају право на квалитетно, објективно и истинито информисање и да је поверење у јавни сервис могуће обновити, али не преко ноћи.
"Волели бисмо да верујемо РТС-у да је једна телевизија која заправо то може да изнесе, и, наравно, људима који су заинтересовани да имају такав програм. Сигурна сам да у наредном периоду то можемо да имамо", закључила је професорка Крстић.