ВЈТ у Београду: Брине нас понашање чланова Комисије формиране решењем Врховног тужилаштва

Реaговање је објављено на сајту тог тужилаштва, а како се наводи, достављено је свим члановима Високог савета тужилаштва, Консултативном већу европских тужилаца преко Канцеларије Савета Европе у Београду, шефу Делегације Европске уније у Србији Андреасу фон Бекерату, шефу Одељења за владавину права и људска права - Мисије ОЕБС-а у Србији - Мауру Пузу. 

Тужилаштво у реаговању истиче да су, од тренутка када је у то тужилаштво приступила Комисија формирана решењем Врховног јавног тужилаштва, члановима Комисије били обезбеђени сви услови за несметан рад, од посебне просторије, до увида у сваки предмет који су тражили.

Поред тога, додају да су се тужиоци суздржавали од комуникације са члановима Комисије, како не би утицали на њихов рад, схватајући врло озбиљно овај потез Врховног јавног тужилаштва.

"Више јавно тужилаштво у Београду није имало апсолутно никакву намеру да се јавно оглашава, иако је било пар примедби на њихово поступање од почетка спровођења надзора, сматрајући непримереним, те да се тиме на било који начин да утиче на рад Комисије, међутим поступци појединих чланова Комисије су нас приморали на то, како би главни јавни тужилац и остали носиоци јавнотужилачке фунције и сами испоштовали своје законом прописане обавезе и у крајњој линији како би се заштитило 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције у Вишем јавном тужилаштву у Београду", наводе из тог тужилаштва.

Прецизирали су да се од почетка рада Комисије поставља питање поступање у складу са Законом о заштити тајности података, односно неопходности да чланови поседују одговарајући сертификат како би вршили увид у такве предмете, што већи број чланова не поседује, или на тражење овлашћеног лица нису показали.

На тај начин, како додају, компромитује се рад Комисије и доводи се у питање поштовање Закона о заштити тајности података од стране запослених у Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Поред тога, из тужилаштва указују да је Комисија сваког дана долазила у измењеном саставу, због чега им, како је наведно, није јасно како је остварен континуитет надзора и контроле и да ли се уопште ради о Комисији или појединачним јавним тужиоцима Врховног јавног тужилаштва који самостално врше контролу одређених предмета.

У реаговању истичу да је 2. новембра члан те Комисије Бранко Стаменковић гостовао на телевизији Инсајдер, што је у супротности са одредбом члана 7 Етичког кодекса јавних тужилаца, а који јавни наступ је по садржини, како прецизирају, довео у питање мотив надзора, будући да је Стаменковић коментарисао конкретне предмете на директан начин, као и прејудицирао извештај, односно закључак Комисије, који према њиховим сазнањима још није сачињен.

Прецизирају да је Стаменковић на питање новинара какав се исход рада Комисије очекује, навео три исхода: покретање дисциплинског поступка, подношење кривичне пријаве или издавање обавезног упутства у поједином предмету, док Стаменковић није навео као могућност да се неправилности уопште ни не нађу.

"Да ствар буде још гора, појаснио је да је за кривично поступање против носилаца јавнотужилачке функчије надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, при чему је нејасно да ли су већ предвиђене конректне правне квалификације 'кривичних дела' будући да, иако верујемо да је члану Комисије то познато, носиоци правосудних функција могу одговарати кривично пред правосудним органима различитих, а нарочито опште надлежности!?", истичу из тужилаштва.

Из таквог става Стаменковића, како наводе, произилази питање да ли се надзор Комисије по Опште обавезном упутству спроводи ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих носилаца јавнотужилачке функције, у циљу праћења и усмеравања рада јавних тужилаштава и надзора над спровођењем општих обавезних упутстава или поступање Комисије представља одређену врсту "прикупљања доказа" било у циљу спровођења некакве неформалне предистраге, односно у циљу покретања дисциплинских поступака.

Уколико је у питању други наведени вид поступања, како истичу, доводи се у питање законитост рада Комисије која спроводи надзор у смислу злоупотребе наведеног института у циљу постизања сасвим другог циља.

Поред тога, ВЈТ у Београду наглашава да је Стаменковић отворено фаворизовао рад одређених тужилаштава, доводећи у питање рад ВЈТ у Београду у неколико наврата, што сматрају да је у овом тренутку, док је рад Комисије још увек у току, непримерено.

Подсетили су да се рад овог, а и свих осталих тужилаштава анализирају и улазе у Годишњи извештај Врховног јавног тужилаштва за сваку календарску годину.

Истичу да их највише брине да такво понашање чланова Комисије, поред тога што имају елементе неуважавања и непоштовања колега, у јавности озбиљно наршавају част и углед јавнотужилачке функције и поверење јавности у рад јавног тужилаштва, те самим тим утичу и на самосталност у раду.

"Више јавно тужилаштво у Београду, као највеће и по својим надлежностима најважније тужилаштво у Републици Србији, поред Главног јавног тужиоца, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције", закључено је у реаговању.