Прислушкивање новинара под лупом – ко је издавао налоге и где су завршиле прикупљене информације

Недељник Радар је објавио документе који показују да је БИА, под вођством директора Владимира Орлића, месецима прислушкивала и пратила главну уредницу Весну Малишић и новинаре Сандру Петрушић и Милана Радоњића.

Мере су укључивале и озвучавање пословних просторија редакције на Теразијама, а као формални разлог наведена је "сумња на шпијунажу", за шта у самим документима пише да прикупљени подаци то нису потврдили.

Поред прислушкивања, директор БИА је, према сазнањима Радара, одредио и десетодневну физичку пратњу појединих чланова редакције.

Недељник Радар истраживао је пословање људи блиских тадашњем врху власти, наводне злоупотребе полиције и безбедносних служби, као и сумње на корупцију у државним пословима. Посебну пажњу привукло је објављивање преписки са криптоване апликације "Скај", за које Радар наводи да указују на могуће везе представника власти са организованим криминалним групама.

Орлић је 22. октобра предложио обустављање мера надзора, а новинар Радара Вук Цвијић наводи да се то поклопило са објављивањем последњег предизборног броја, у којем су објављене и "Скај" преписке. Према његовим речима, службе су настојале да открију изворе информација које су стизале до редакције, али у томе нису успеле.

БИА пак саопштава да су тврдње о њиховом наводно противправном поступању малициозно смишљене "са циљем додатне дестабилизације већ нарушених безбедносних прилика у Србији и урушавања Уставом утврђеног поретка".

Ко одобрава прислушкивање и под којим условима

Професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић сматра да наводи о прислушкивању новинара указују на озбиљну злоупотребу безбедносних служби, због чега је неопходно утврдити ко је такве мере наложио и спроводио.

"Прислушкивање је једна трагична чињеница за коју медији нису криви. Криве су службе које су то радиле. То је тешка злоупотреба БИА или још неких служби које постоје у оквиру полиције", истиче Чупић.

Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић објашњава да БИА и полиција имају законска овлашћења за примену мера тајног надзора, али да оне морају бити оправдане, образложене и одобрене у прописаној процедури.

"За то постоји један процес, један систем и, у принципу, одобрава надлежни суд, у зависности од тога која је врста праћења, чему то служи. То мора бити јако добро образложено и поткрепљено доказима због постојања сумње у извршење неког кривичног дела. Пракса показује да се то, нажалост, код нас злоупотребљавало и да се и даље злоупотребљава", наглашава Ђурић.

И Чупић истиче да прислушкивање мора бити засновано на судској одлуци и јасним разлозима, попут сумњи на тероризам, угрожавање уставног поретка или тешка кривична дела.

"Ви можете да прислушкујете само ако је суд дао налог за прислушкивање, али суд мора да има дебело образложење зашто се неко прислушкује", каже Чупић.

"Плашимо се да ових случајева има много више"

Ђурић наводи да постоје индиције да су мере праћења примењиване према већем броју новинара, укључујући употребу шпијунских софтвера, надзор комуникација и физичко праћење.

"Ми се плашимо да ових случајева има много више, да је то на десетине. Имамо увид у неколико случајева који чак нису ни обзнањени, да је постојао и сам шпијунски софтвер, а постоје одређене индиције да се новинари прислушкују и прате на оне редовне начине – СМС поруке, праћење позива и директно физично праћење", наводи Ђурић.

Посебно проблематичним сматра то што се, према документацији у коју је НУНС имао увид, као разлог за надзор појединих истраживачких новинара помињала сумња на шпијунажу.

"За мене је лично питање који је то судија могао или суд да одобри оваква прислушкивања и шта је то директор БИА могао да прикупи из анализе података", каже Ђурић.

"Зато је јако важно да се ово расветли, да заиста видимо ко је и у какве сврхе ово користио и мислим да оваквих случајева има много више и да је ово врх леденог брега и да ће тек почети да се откривају, јер је јако важно да се открије и истина и одговорност и да коначно правна држава профункционише и да нико од оваквих злоупотреба не сме да буде заштићен", додаје Ђурић.

Указује и да, према његовим сазнањима, против новинара који су били под надзором нису покренути кривични поступци који би потврдили првобитне сумње.

"Да ли постоји једна оптужница или поступак у коме се ти новинари заиста процесуирају? Не. То је управо одговор на то да ли су новинари заиста били сумњиви и да ли је постојала сумња да се извршавају нека кривична дела", истиче Ђурић.

Ко је издавао налоге и ко мора да одговара

Оба саговорника сматрају да истрага не би смела да се заустави на непосредним извршиоцима, већ да мора да обухвати и особе које су предлагале, одобравале и налагале примену мера.

"Мислим да то треба потпуно да се истражи и да сви они који су давали те наредбе одговарају. То су тешка кривична дела", наглашава Чупић.

Према његовим речима, важно је утврдити и евентуалну политичку одговорност, уколико се докаже да су представници власти захтевали незаконито поступање безбедносних служби.

"Онај ко је прихватио из служби то да ради, он треба да одговара. С друге стране, било би изузетно важно ко је наредио, односно да они сами, ако хоће да имају олакшавајуће околности, кажу по чијим наредбама је то рађено", објашњава Чупић.

Истиче да је за утврђивање кривичне одговорности неопходно прикупити материјалне доказе, укључујући евентуалне снимке разговора у којима су издавани налози.

"Без материјалних доказа не сме се ништа, на два сведока или 'ја сам чуо' и тако даље, него са материјалним доказима. И, наравно, процесуирати и те људе који су то наредили", поручује Чупић.

Ђурић наглашава да судско одобрење за примену мера само по себи не искључује могућност злоупотребе нити ослобађа одговорности оне који су надзор иницирали.

"Ми заиста захтевамо хитну смену Владимира Орлића и истрагу о одговорности свих тих људи који су предлагали, одобравали и спроводили ове мере надзора", истиче Ђурић.

Сматра и да је неопходно испитати да ли су налози за праћење долазили из политичких структура.

"Јако је важно открити ко заправо стоји иза директора БИА и да се тај ланац давања налога и одлучивања прошири, јер ја мислим да то заиста долази из врха бивше власти", оцењује Ђурић.

Сумње да су прикупљене информације завршавале у таблоидима

Саговорници упозоравају и на могућност да су информације добијене мерама тајног надзора коришћене за дискредитацију новинара и других појединаца.

"Када видите да се таква мера налаже од стране лица које заправо веома јасно и отворено, а то је директор БИА, има политичку конотацију и политичку везу са носиоцима власти у том тренутку, јасно је да постоји отворена сумња да се то ради свесно и намерно, не само да бисте неког застрашивали – новинари у највећем броју не знају да су праћени. Ми највише сумњамо и што се јесте показало као нека врста праксе да су ти подаци који су коришћени кроз тај систем праћења употребљавани у неке друге сврхе", објашњава Ђурић.

Ђурић наглашава да су подаци коришћени за покретање поступака или у највећем броју случајева достављани таблоидима, који су их потом користили за објављивање информација из приватног живота новинара.

"Информације из полиције, из БИА, заправо су одлазиле у таблоидна средства која су то потом злоупотребљавала у свом информативном програму", наводи Ђурић.

Чупић истиче да би истрага морала да обухвати и начин на који су поједини медији долазили до поверљивих података и да ли су их користили супротно професионалним и етичким стандардима.

"Ово ће бити значајно и за медије, оне који се упусте у пропаганду, а не поштују професионалне стандарде и етичке кодексе, да више ни они не смеју да објављују нешто што није проверено или да оптужују некога за шта немају никаквог основа", наглашава Чупић.

Посебно упозорава да медији не смеју да објављују неосноване оптужбе ослањајући се на информације које су им доставиле безбедносне службе, уколико такви подаци нису смели да буду откривени.

Расветљавање случаја као услов за враћање поверења у институције

Чупић сматра да је неопходно да надлежна тужилаштва испитају све околности и прикупе доказе о евентуалним злоупотребама.

"Овај случај треба да се истражи потпуно, до детаља. Овде сада тужиоци треба да покрену поступак, да прикупе све чињенице и податке и, наравно, да се онда крене у процесуирање", поручује Чупић.

Наглашава да институције морају да буду независне од политичке власти и да поступају искључиво у складу са законом.

"Власт је променљива на изборима, а институције су онај гарант да ће се све одвијати по закону", истиче Чупић, додајући да је једна од најважнијих улога институција управо контрола носилаца власти.

Ђурић оцењује да сама смена руководилаца безбедносних служби не би била довољна без утврђивања одговорности за евентуалне злоупотребе.

"Оставка је најмања ствар. Морамо да отворимо случајеве и досијее, морамо да видимо ко је заиста и у коју сврху радио и то ће указати колико је оваквих мера било. Нажалост, Србија је предњачила у куповини софтвера, тих технолошких средстава и иновација које су нас стављала у ред високотехнолошких земаља у погледу начина на који можете да пратите нечију комуникацију", наглашава Ђурић.

Чупић закључује да би потпуно расветљавање случаја представљало и упозорење будућим носиоцима власти да злоупотреба јавних функција не може проћи некажњено.

"Да су на неки први сигнал да је неко прислушкиван институције реаговале и да је неко процесуиран, наравно, сви из власти би извукли поуку да то више никада не смеју радити", поручује Чупић.

Сматра да би потпуно расветљавање случаја прислушкивања могло да допринесе стварању институционалног система који би био отпорнији на политичке злоупотребе.

"Ако се ово истражи, ми ћемо сутра имати институције које неће никада дозволити да било која власт, преко неког непоштеног и неодговорног човека у институцији, зароби институције, него ће институције на такве ствари реаговати", оценио је Чупић.

Ђурић истиче да је неопходно преиспитати све спорне случајеве и обезбедити да нико ко је евентуално злоупотребио овлашћења не буде заштићен од одговорности.

"Јако је важно да се открију и истина и одговорност и да коначно правна држава профункционише и да нико од оваквих злоупотреба не сме да буде заштићен", поручује Ђурић.

Значај истраге превазилази конкретан случај прислушкивања новинара, напомиње Чупић и додаје да би утврђивање одговорности представљало упозорење свим будућим носиоцима јавних функција да злоупотреба власти не може да остане некажњена.

"То је важно баш у овом тренутку, да више никада никоме ко добије поверење грађана, односно да организује друштвени живот преко власти, не падне на памет да се упусти у такве радње", закључио је Чупић.