Земља купљена "на реч" – како до права својине после више деценија

Куповина плацева "на реч" пре више од четири деценије оставила је стотине хиљада грађана у Србији без званично уписаног права својине у катастру.

Иако су земљу поштено платили и фактички је користе, проблем се појављује тек када покушају да је продају или када дође до спора око међе.

Овај имовинскоправни проблем блокира и грађевинске инвестиције, јер инвеститори годинама не могу да започну градњу, док се поступак уписа права својине претвара у дуготрајну борбу с прописима.

Консултанткиња за улагања у некретнине у београдској компанији "Етаги ком" Јована Стојадиновић указује на пример Тошиног бунара, односно плана детаљне регулације за подручје намењено јавној употреби, на којем постоје држаоци који су предали пријаве у оквиру поступка "Свој на своме", имају окућнице, живе или користе објекте у друге сврхе.

"По њиховом исељењу, односно када решимо и то питање, остаје проблем у вези с тим како ће град или држава определити тај део парцеле за јавну намену", наводи Стојадиновићева.

Јединство непокретности

За легалну градњу неопходно је решити имовинско-правне односе на земљишту, али процес успоравају и неусклађени урбанистички планови.

Како би решила дугогодишњи проблем грађана који поседују куће, али немају уређено право својине на земљишту испод њих, држава настоји да објекте и парцеле повеже применом принципа јединства непокретности.

Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић изјавио је да је законодавац прописао рок од пет година за формирање земљишта за редовну употребу објеката.

"Реч је о породичним стамбеним објектима. Најбољи и најједноставнији случај за решавање јесте када је носилац права на објекту уједно и носилац права на земљишту. Постоје и случајеви у којима се, под одређеним условима, објекат може уписати и када је реч о јавној својини", указује Милић.

Рок се приближава

Стотине хиљада грађана и даље верује да имају времена и да нико не може да им одузме оно што користе генерацијама. Међутим, рок се приближава.

Жељко Симић из београдске адвокатске канцеларије "Симић" упозорава на последице неуређеног власништва.

"Ако грађани до 1. маја 2028. године, што је законом одређен рок, не учине оно што је потребно и не стекну право својине, то право им неће бити аутоматски одузето, односно неће бити спречени да га доказују у судским поступцима. Међутим, сви који су уписани као држаоци биће брисани по сили закона, а стање ће бити враћено на претходно земљишнокњижно стање", наводи Симић.

Додаје да ће уместо њих, као држалац биће евидентиран претходни неспорни власник

Терет проналажења докумената старих и по неколико деценија превелик је за појединца, због чега се поставља питање улоге државних институција у том процесу.

Адвокат Симић указује на то да би државни органи требало да поступају по службеној дужности.

"Грађанима ће бити веома тешко да пронађу купопродајни уговор из 1950. године, склопљен између њиховог прадеде и продавца који је продао парцелу или део земљишта на којем је касније изграђен објекат, најчешће породична кућа", наводи Симић.

Међутим, држава, која је одредила рок, пребацила је на грађане терет доказивања власништва. Уколико се прекинути ланци власништва не повежу на време, стотине хиљада људи од маја 2028. године могле би да се суоче с дуготрајним судским поступцима – само да би доказали право на имовину коју, како тврде, њихове породице користе генерацијама.